Skoro da i nema deteta koje u nekom trenutku nije poželelo mezimče, na šta roditelji često kažu „ne“, jer su svesni da deca lako izgube interesovanje, pa onda sva briga o ljubimcu padne na njih. Ako se ipak opredelite za nabavku mezimca, nije loše znati za kakvu vrstu nege su deca kog uzrasta sposobna.
Imati kućnog mezimca može da bude veoma korisno iskustvo za dete, jer ono tako, pored toga što dobija drugara za igru, uči i o odgovornosti, kao i o neophodnoj nezi drugog živog bića. Zato je mezimac odlična ideja, osim kada postoje baš jaki razlozi protiv (zdravstveni problemi bilo kog člana porodice, sigurnost da detetova zainteresovanost neće potrajati, a vi fizički nemate vremena da se brinete o ljubimcu niti vas ljubimci imalo zanimaju, nedostatak adekvatnih uslova za kućnog mezimca…). A čak i malo dete može da pomogne oko nege – evo, okvirno govoreći, šta bi dete kog uzrasta moglo da radi; naravno, sami ćete najbolje proceniti za šta je baš vaše dete sposobno.
Dvogodišnjaci i trogodišnjaci su obično oduševljeni idejom da pomognu oko mezimca. Oni mogu da pomognu u četkanju šteneta mekom četkom, kao i u kupanju ljubimca. U stanju su i da pomognu oko ispiranja posudica iz kaveza za hrčka, zamorca i slične životinje, kao i u stavljanju čiste piljevine ili druge podloge u kavez. To je i dobar uzrast da dete počne da uči o nežnoj interakciji s ljubimcima (podrazumeva se da hrčak ili zamorče koje će dete maziti ne bi trebalo da budu skloni ujedanju).
Četvorogodišnjaci i petogodišnjaci mogu da učestvuju u šetnji psa (ako je pas jači od deteta, uzicu će ipak držati roditelj). To je i dobro vreme da se dete uputi u rizike koje puštanje mezimca s uzice može da donese, kao i opasnosti od ostavljanja unaokolo stvari koje bi radoznali ljubimac pokušao da okusi, ili od ostavljanja otvorenih vrata (od stana, dvorišta, kaveza…) kroz koja bi pas, mačka ili neko drugo mezimče moglo da pobegne. Deca od šest do osam godina su sasvim sposobna da pomognu oko hranjenja mezimca – mogu ići s vama u nabavku hrane, kao i sipati hranu u odgovarajuće posude. Dovoljno su stara i da im se to može dodeliti kao redovna obaveza, s tim što je dobra ideja okačiti im na vidnom mestu podsetnik kada bi mezimcu trebalo dati hranu i čistu vodu.
Deca od devet do 12 godina starosti mogu i da zajedno s vama idu na časove obuke pasa ili da zajedno s vama prostudiraju priručnik o pravilnoj nezi zamoraca. Takođe, u tom uzrastu mogu već i da uče o manje prijatnim aspektima nege o kućnom mezimcu, kao što je čišćenje kutije s posipom za mačke, čišćenje dna kaveza za ptice i slično – naravno, nakon što im pokažete kako da prilikom tih procesa vode računa o sopstvenoj higijeni i ne ugroze sopstveno zdravlje.
Učenjem svega navedenog dete uči da kućni mezimac nije igračka, već živo biće o kome se mora brinuti ako ne želi da se voljeno ljubimče razboli (ili čak i umre), makar neki delovi te brige i bili neprijatni, a uči i o svim radostima brige o živom biću za koje je lično odgovorno. To je izuzetno korisna lekcija za mnogo toga kasnije u životu, pa bi, ako je moguće, bilo dobro pružiti je detetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com