Decu će mnogi videti kao najveće blago i radost u svom životu, i deca i jesu velika radost. Ali, biće i onih koji će decu kriviti za sopstvene neostvarene snove, smatraće da su ih deca sprečila da postignu sve ono što su želeli. To je krajnje nefer prema deci, da i ne spominjemo da uopšte nije tačno.
Deca svoje roditelje ni u čemu ne mogu da spreče. To su deca, ne neko naoružan automatskim oružjem ko će vam narediti da uradite ovo ili ono, inače… Tamo gde ima dovoljno volje, moguće je uz decu postići još sve i svašta – ima onih kojima to uspeva. Neki na to kažu da zbog tog postizavanja ispaštaju deca, ali često deca tu uopšte ne ispaštaju, naprotiv – svakako će više ispaštati dete koje ima nezadovoljne roditelje koji njega krive za svoj neuspeh nego dete koje ima srećne, aktivne roditelje koji ga vole i na čijem primeru može da nauči kako postići ono što se želi.
Zašto bi neko sopstveno dete krivio za to što sam nešto nije postigao? Iz istog razloga iz kojeg ljudi i inače krive druge: uvek im je drugi kriv. Nije stvar u tome što oni sami nisu imali dovoljno volje, energije, što su ih sopstveni strahovi kočili, što su bili lenji, što ih je bolest sprečila, ne, kriv je neko drugi – u ovakvom slučaju, njihova sopstvena deca. Ona nije završila fakultet jer je zatrudnela, kao da nije moguće i jedno i drugo. On nije završio školovanje jer je ona zatrudnela pa je smesta morao da nađe nekakav posao kako bi izdržavao nju i dete, i nikada se nije vratio da dovrši to školovanje, niti je pokušao da pronađe bolji posao jednom kada je stekao iskustvo. Gde bi oni bili da ih dete nije sprečilo u planovima… Najverovatnije, bili bi tu gde su i sad, samo bez dece, i našli bi nekog drugog da krive za ono što sami nisu postigli.
Ne kažemo da je lako uz dete nastaviti školovanje i/ili graditi zahtevnu karijeru. Nije – ali nije ni nemoguće. Pored toga, roditelji su se opredelili da imaju dete ili decu, tako da je odgovornost na njima, a ne na deci koja se tu ništa nisu pitala.
Nisu deca kriva. Niti su nekog sprečila, niti ga sad sprečavaju. Šta će ljudi postići u njihovim je sopstvenim rukama, ne u rukama njihove dece – uz to, veliko je postignuće i imati i gajiti decu, biti roditelj i činiti sve kako bi dete bilo srećno i postalo samostalno i sposobno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com