Glatka koža bez malja imperativ je savremene žene u zapadnoj kulturi više od jednog veka. Sreću se raznovrsni i maštoviti razlozi kojima se „pravda“ ovaj ponekad bolan čin. Teško je poreći biološku „neminovnost“ rasta dlačica na različitim (očekivanim i neočekivanim) delovima tela, kako muškog tako i ženskog. Međutim, samo jedna polovina čovečanstva biva od starta „osuđena“ da se na različite načine dovija kako da se reši svoje male „anomalije“.
Neosporno je da je ženska maljavost prirodna i da nije povezana sa nekim izmišljenim viškom muških hormona (sem u ekstremnim slučajevima). Koji je, onda, taj izuzetni razlog koji motiviše žene širom sveta da se bar jednom mesečno podvrgnu procesu depilacije/brijanja različitih delova svog tela (nogu/pazuha/prepona/pubisa)?
Obrazlažući neophodnost depilacije, prosečna žena/muškarac će se pozvati na estetiku ženskog tela, gde se maljave noge ili pazuh ne smatraju ženstvenim i lepim. Sem toga – posedovanje dlačica u slučaju žene „nije operativno“, jer se apriori uzima da će njihovo postojanje zastrašiti i odbiti željenog muškarca.
Pojam ženstvenosti kojim danas operišemo podrazumeva odsustvo malja na licu, ispod pazuha, na preponama, na nogama, a u ekstremnim slučajevima i trajno uklanjanje svih dlačica. Naravno, kulturni mini-uzusi koji se tiču dlaka i dlačica različito su raspoređeni po našem telu: kosa danas nije smatrana oznakom pola, i muške i ženske frizure su odavno izmešane.
Pored estetike, opsesivno uklanjanje dlačica može se i antropološki tumačiti kao rezultat potrebe da se granice među polovima potcrtaju. Ako je tako, onda će biti potrebno iznaći neko novo sredstvo za obeležavanje razlike, jer se na Zapadu sve više muškaraca depilira i neguje kult „glatkog muškog tela“, ekvivalentan ženskom.
Doduše, postoje žene koje oberučke prihvataju svoju „prirodnost“, i time štede deo budžeta koji bi inače potrošile na razne depilacije/laserska uklanjanja. Ovo je hrabar čin, budući da okolina ume da burno odreaguje prilepivši im epitet muškobanje ili neuredne žene.
Postoje takođe i muškarci kojima ženske dlake ne smetaju (ako do sada niste shvatili: žene dlake uklanjaju prvenstveno zbog muškaraca), ali su oni malobrojni, i sretnice koje ih „poseduju“ obično ne dele svoje znanje sa ostatkom ženskog sveta.
Teško je utvrditi gde i kako je počela moda glatke ženske kože. Prema nekima, ovaj običaj potiče još iz antičke Grčke, a poreklo mu se potvrđuje time što, navodno, na skulpturama žena iz perioda antike na pubičnom predelu nema dlačica.
Prisutno ili ne, uklanjanje malja postaje aktuelno i deo ženske svakodnevice početkom XX veka. Prema nekim izvorima, epicentar ovakvog modnog (i kulturnog) imperativa je Amerika, dvadesetih godina XX veka. Kulturološkinja Kristina Houp tvrdi da je sve zapravo otpočelo 1915. godine, kada su haljine bez rukava ušle u modu. Tada je sprovedena velika modna kampanja sa ciljem da se promoviše novi trend, uz koji se nametnulo kao neizbežno i uklanjanje malja ispod pazuha. Prva slika na kojoj je fotomodel u haljini bez rukava i sa rukama lučno savijenim iznad glave, savršeno glatkih pazuha, pojavila se u časopisu Harper“s Bazaar, u maju 1915. Nakon toga, kreću slogani poput „Modistkinje tvrde da predeo ispod pazuha mora biti jednako gladak kao i lice“.
Od brijanja predela „ispod ruke“ do nogu nije bilo potrebno mnogo vremena. Pogađate – potonje je nastupilo sa skraćenjem sukanja. Već oko 1920. pitanje dlačica je istorijski bilo rešeno: ukloniti ih sve!
Danas kozmetička industrija neprikosnoveno caruje globalnom scenom i zasipa nas nizom različitih, simpatično dizajniranih i često skupih proizvoda, koji, pored toga što vas lišavaju nepotrebnih dlačica i hrane vašu kožu, čine da se osećate ženstvenijim, sigurnijim i kompletnijim (primer jednog od mnogih reklamnih slogana). U takvom okruženju je ponekad teško razlučiti da li je taj mali (i sasvim prirodan) višak na vašem telu stvarno nepotreban, i da li smo zaista više žene ako ga se odreknemo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com