Nekada smo izlazile brižljivo doterane i namirisane, ali smo morale da obilažimo kafiće i klubove da bismo eventualno videle momke koji nam se dopadaju – nije bilo ni mobilnih ni neta…
Bile smo i prirodne, onakve kakve nas je Bog stvorio…
Osećale smo i stid, sramotu kad nešto (u školi ili na ispitu) ne znamo – danas to osećanje kao da ne postoji.
Na žurkama smo jedva čekale kraj i blok sentiš muzike da bismo plesale sa nekim ko nam se dopada i osetile bat njegovog srca na svojim grudima…
Imale smo i tajne znake, ljubavne šifre: ako pozvoni (na fiksni – jedini koji smo imale) dva puta kratko, to je ON i misli na mene.
Danas su devojke mnogo drugačije:
- za rođendane od roditelja dobijaju silikonske grudi, usne, guzu…
- znak naklonosti za njih su skupi pokloni sponzora, kao i snošaj u toaletu kafića, ili eventualno, u boljem slučaju, u njegovim kolima.
- svako je svakome neprestano dostupan, a opet, nikada više prevara i promisluiteta nije bilo.
- raditi na sebi nekad je značilo širiti horizonte saznanja, a danas to podrazumeva broj i kubikažu ugrađenih silikonskih vrećica, partnera i čega sve ne.
- nekad su devojke maštale do duboko u noć, danas od pomame na društvenim mrežama ne stižu da naprave ni zacrtani broj selfija u toaletu, tzv. šoljfija.
Pa, kojim je devojkama bolje?
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com