Nemali broj žena uživa u fizičkom kontaktu. Zapravo, u tome često uživaju i muškarci, iako mnogi od njih to nikad ne bi priznali (izuzev ako se radi o seksu). Dodir i maženje nisu samo nešto u čemu svi mi, manje ili više, uživamo – dodir je nešto što nam je neophodno.
U današnjem svetu, kada se živi jako brzim tempom i kada se nema vremena za bliskost, manje je i dodirivanja. Neke majke čak neće ni maziti svoju decu, u strahu da bi time mogle previše da ih razmaze i da ih učine preslabom za suočavanje sa svim surovostima života. Na razvijenom zapadu, kome, čini se, sve više težimo, i to i u dobrim i u lošim stvarima, nije uopšte retkost da se roditelji savetuju da nimalo ne maze svoju decu, već da ih samo uče kako je novac najvažniji u životu.
Ipak, dodir je, kao što smo rekli, neophodan. Još u srednjem veku sproveden je eksperiment nad bebama – monstruozan eksperiment, odmah da vas upozorimo. Bebe su hranjene i redovno su ih presvlačili, ali im je uskraćena bilo kakva bliskost. Niko ih nije dodirivao bez preke potrebe (to jest, da ih nahrani ili presvuče). Ono što se pokušalo ovim eksperimentom jeste da se utvrdi kojim će jezikom bebe progovoriti, ako ih maternjem niko ne nauči. Stoga, niko ništa nije ni govorio deci, niko im se čak nije ni nasmejao.
Rezultat ovog potpunog nedostatka bliskosti? Deca su obolevala, bila su mentalno zakržljala i umirala su.
Bliskost i nežnost su neophodne i odraslima. Pokazalo se, između ostalog, da osobe koje žive same i o kojima niko ne brine, odnosno imaju slab kontakt sa ljudima, češće obolevaju. Takođe, pokazalo se i da osobe koje su voljene ređe obolevaju i znatno brže se oporavljaju. Naučnici to pripisuju tome što se tokom maženja luči endorfin – hormon sreće. Plus, podstiče se i cirkulacija.
Ukratko, ne samo da niko neće postati „pekmez“ ako ga mazite – postaće psihički jači (zbog sigurnosti da je voljen) i otporniji na bolesti. Zato, živelo maženje!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com