Mnogima se smučio njihov posao, želeli bi da rade nešto drugo, ali nisu u prilici za to, naročito ne u vreme krize. Ipak, nije neko rešenje ni da se osam ili više sati dnevno, svakog radnog dana, osećate bedno. Evo kako da učinite da se osećate bolje.
Pokazalo se da držanje fotografija dragih osoba na radnom stolu, kao i držanje biljaka negde u blizini, može znatno da popravi raspoloženje. Ono što takođe jako pomaže jeste ako raščistite nered na radnom stolu – nered vas čini nervoznom, naročito ako su u neurednu gomilu naslagani papiri koje tek treba da obradite. Te papire možete uredno da složite, a zatim da ih stavite u fioku, i vadite predmet po predmet, onako kako ih obrađujete. Bilo bi dobro i pobrinuti se da vam se na poslu ne smuči bukvalno; to jest, namestiti monitor kompjutera tako da vam bude u visini očiju, da nema nikakvog odbleska (od sunca ili od sijalice) na ekranu, i sedite uspravnih leđa, sa stopalima na podu. Ako treba, na vidno mesto stavite i papir koji će vas podsećati da se ispravite – u početku će vas nervirati, ali kad počnete da se fizički osećate bolje, biće vam drago što ste to učinile.
Ono što takođe pomaže kako biste se osećale bolje na poslu jeste to da ne budete u potpunosti povučene u sebe. Ne kažemo da treba da ćaskate umesto da radite – daleko od toga – ali nemojte biti ni potpuni "ćutolog". Povremeno razgovarajte s kolegama, recite nešto prijatno i šefovima – dodatna prednost je što, jednom kad postane uobičajeno da povremeno proćaskate sa šefovima, možete lakše i da usput pomenete svoja postignuća na radnom mestu a da to ne deluje kao da se "laktate". Dobro je porazgovarati i s onima koji su na hijerarhijskoj lestvici ispod vas, pa i pomoći im; kad pomognete nekome, osetite se prijatno, plus bi vas mogli upamtiti po dobru i uzvratiti u nekom trenutku.
Sutra pročitajte još predloga kako da se prijatnije osećate na poslu, čak i ako vam se taj posao više ne radi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com