Dostojanstvena starost

Uz kult mladosti i kult tela koji kao da već neko vreme vladaju, ispada da je sramota biti star. Ne smete ni da priznate, ni sebi ni drugima, da ste stare, neki smatraju da je stvar pristojnosti sedu kosu farbati, a lice zatezati svim mogućim i nemogućim metodama da se ni slučajno ne bi videle bore. A starost nije nikakva sramota, niti nešto čega bi se trebalo stideti.

Ne kažemo da su farbanje kose (čemu definitivno ne pribegavaju samo dame kojima je kosa počela da sedi) i korišćenje kozmetičkih preparata za lice nešto loše. Nisu. Ono što je loše jeste pritisak okoline. Nije neobična situacija da dama kojoj je kosa počela da sedi ne bi imala ništa protiv toga da kosu ne farba, da ostavi prirodnu boju, ali je njoj drage osobe pritisnu da se ofarba, ružno je tako sedo. A nije ružno (ima kome seda kosa baš ne stoji, ali ima ih i na kojima bi seda kosa lepo izgledala, a farbaju se da bi udovoljili okolini).

Tamo gde se forsira kult mladosti (ili bar foliranja mladosti), čućete da je stvar pristojnosti ofarbati kosu kad se već sramotite time što je počela da vam sedi, i da je stvar pristojnosti biti našminkan i sakriti bore (ko može sebi da priušti botoks i/ili plastičnu hirurgiju, još i bolje). To nije stvar pristojnosti. Nema ama baš ničega nepristojnog u tome da vam je kosa bela i da se vide bore na vašem licu, niti je to ružan prizor.

Bela kosa i bore su nešto što ste u svom životu stekle. Uspele ste, uprkos svemu, da doživite određene godine u kojima kosa počinje da sedi a lice da se bora, i time treba da se ponosite, a ne da se stidite toga. Pored toga, neće na svakom licu bore biti iste; bore na vašem licu pokazuju vašu jedinstvenu životnu priču, koliko ste se smejale (pa dobile bore „smejalice“), koliko ste se mrštile, koliko ste nabirale čelo, koliko ste plakale, koliko ste volele, koliko ste osećale… I zar ta predivna, veličanstvena priča da bude nešto čega se stidite i što krijete? Zar sebe, svojih izbora, svega što ste postigle, sopstvenog života da se stidite i da to krijete jer neko tamo, premlad da bi razumeo šta bore znače, smatra da je to nešto „bljak“? I zar srebra koje vam sada krasi glavu da se stidite, zar to da krijete?

Ukoliko vi same želite određenu boju kose (koja ne mora biti uobičajena žuta, crvena ili crna, kako se uglavnom farbaju starije žene ne bi li prikrile sede), samo napred, ofarbajte se! Ukoliko baš želite da isprobate sve moguće i nemoguće metode za otklanjanje bora, to je vaše pravo. Telo je vaše i na vama je da odaberete šta ćete učiniti s njim. Ali, molimo vas, nemojte ništa od toga raditi pod pritiskom okoline; okolina neka gleda sopstveni život, sopstveno telo, sopstvena posla.

I nemojte se stideti sebe niti svih veličanstvenih, vedrih, tužnih, bolnih trenutaka koje ste proživele i koji se na vama vide – vi imate da pokažete daleko više od malo farbe, i možete time da se ponosite.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com