Kada ste stalno pretrpane obavezama, i kako godine prolaze, veoma je lako zaboravnost pripisati što stresu zbog obaveza, što vremenu koje prolazi – moguće je već i u tridesetoj pomisliti da vam je pamćenje slabije zbog godina. Uzrok zaboravnosti zapravo bi lako mogao da bude nedostatak sna.
U jednom nedavnom istraživanju, dvema grupama ispitanika bile su pokazane liste s određenim brojem reči. Posle dvanaest sati, pitani su da se prisete što većeg broja reči sa spiska. Grupa koja se prethodno naspavala pokazala je znatno bolje rezultate od grupe koja tih dvanaest sati nije spavala; u ovoj drugoj grupi bilo je mnogo više pogrešnih odgovora (to jest, ne samo da se ispitanici iz druge grupe nekih reči jednostavno nisu sećali nego su neke i pogrešno upamtili). Godine, obrazovanje, status, ništa od toga nije imalo ni približno toliki uticaj kao da li su se ispitanici naspavali ili ne.
Navedeno istraživanje je prvo koje je direktno pokazalo da se lažna sećanja (kad ste ubeđeni da je nešto bilo tako-i-tako, a zapravo se drugačije desilo) mogu znatno smanjiti jednostavno time što ćete dovoljno spavati (nije navedeno da li se to odnosi i na ljude koji zbog bolesti imaju halucinacije). Dovoljno sna pomaže da se ojačaju i sećanja i veze među neuronima, i na taj način omogućava da se lakše i s većom preciznošću setite različitih stvari.
U principu, nije novost da će vam biti lakše da se nečega setite ukoliko ste se naspavali nego ako ste mrtvi umorni; novost je to koliko će vam drastično lakše biti da precizno nešto upamtite ako dovoljno spavate.
Dakle, ne moraju da budu godine, ni prerani Alchajmer, ni problemi s tiroidnom žlezdom. Nspavajte se i sasvim je moguće da više nećete zaboravljati gde su vam ključevi, novčanik i/ili mobilni telefon, ili da bar to nećete zaboravljati svakog jutra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com