Različiti ljudi imaju različite običaje, između ostalog, i što se ishrane tiče. S tim ne bi trebalo da bude većih problema, ne dok neko svoje običaje ne pokušava da nametne vama, ili dok vi svoje običaje i navike ne pokušavate da nametnete nekom drugom.
Recimo, vegetarijanci. Neretko se susreću s problemima – ako ih već ne gledaju kao nekakve čudake i sektaše jer ne jedu meso, ima onih koji to "vegetarijanci ne jedu meso" jednostavno nisu u stanju da prihvate. U redu, ne jedu meso, ali da ne uzmu ni "samo malo" sendviča sa šunkom? A piletina, to je lagana, zdrava hrana (nije redak slučaj da nevegetarijanci piletinu smatraju nekom laganom varijantom mesa, prihvatljivom i za vegetarijance)? A hrana iz restorana brze ishrane, u tome ionako ima toliko soje da se meso jedva oseti? A zašto vegetarijanac ne može da prihvati jelo s mesom (zajedno pripremljeno meso i povrće) i onda odatle probere samo povrće, a meso ostavi? "Ta osoba ne jede meso" trebalo bi da je prilično jednostavan i jasan koncept, možete se s njim složiti ili ne, ali bi trebalo da je razumljiv; a opet, mnogo je onih koji postavljaju navedena pitanja, kao i mnoga druga, neretko pokazujući nepoznavanje biologije iz osnovne škole (šta spada u životinje i prema tome je meso, a šta spada u biljke).
S druge strane, i oni s drugačijim običajima i navikama umeju da budu prilično agresivni, pa i uvredljivi u nametanju svojih stavova kao jedinih ispravnih; tako se dešava da vegetarijanci posmatraju one koji jedu meso maltene kao zločince, ubeđuju ih da nije etički ispravno jesti mrtve životinje, govore im da su njihovi stomaci groblja mrtvih životinja…
Poenta? Prihvatiti da neko ima drugačije navike u ishrani nego vi, koji god da su razlozi te osobe (zdravstveni, verski, smatraju da nešto nije etički ispravno, jednostavno hoće da eksperimentišu hraneći se samo određenom vrstom hrane, navikli su da jedu sve vrste namirnica, uključujući i meso…), nikome ne nametati svoje stavove, i ne dopuštati nikome da vas maltretira svojim; takođe, nikoga ne osuđivati niti vređati zbog navika u ishrani. Ako imate goste koji se hrane samo takvom-i-takvom hranom, pripremiti nešto i za njih, i potruditi se da saznate šta je tačno ono što ta osoba smatra prihvatljivim u svom tanjiru (nije nikakva sramota lično je pitati) – podrazumeva se da gosti neće biti "besni" niti zahtevati nešto za šta je neophodno nekoliko sati pripreme ili što previše košta, a ako je neko ipak takav, nije neučtivo predložiti mu/joj da prihvatljiv obrok ponese sa sobom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com