Sigurno ste nekada čuli izjavu da je nečiji smeh zarazan, a verovatno ste primetili i da večiti namćori kvare raspoloženje svima oko sebe. Ništa od ovoga nije slučajno – emocije najčešće jesu zarazne i oni iskusniji odlično umeju da upotrebe to na poslu.
Većina nas će i nesvesno da oponaša držanje, ponašanje i raspoloženje osoba koje nas okružuju. To znači da tuđa mrzovolja lako može da pređe i na nas, baš kao i tuđe dobro raspoloženje – i to znači da i mi možemo druge da oraspoložimo osmehom ili da im mrgud stavom pokvarimo raspoloženje. A neka istraživanja su pokazala da, verovali ili ne, i dobro i loše raspoloženje mogu imati pozitivan efekat na posao, samo na različite oblasti posla.
Dobro raspoloženje zaposlenih je veoma korisno za stvaranje atmosfere poverenja i kreativnosti, dok loše raspoloženje može da se upotrebi za fokusiranje na posao koji treba obaviti, jer su neraspoloženi ljudi uvek samokritičniji, realističniji i više usredsređeni na detalje, dok se onima koji su dobro raspoloženi dešava da neke stvari jednostavno previde. I jedno i drugo raspoloženje mogu se i negativno odraziti na posao – loše raspoloženi ljudi skloniji su konfliktima, dok će oni dobro raspoloženi možda i previše biti skloni „sve je u redu, lako ćemo za to“ ponašanju. Iskusni radnici, naročito iskusni šefovi, umeju da iskoriste promene raspoloženja koje normalno nastaju u svakoj firmi u toku dana, pa i da, po potrebi, izazovu ono raspoloženje koje bi za određeni zadatak bilo korisnije.
Sad, šta vi tu da radite? Iskoristite atmosferu na poslu kao korisnu informaciju i o sebi. Recimo, ako su svi oko vas neraspoloženi, možete da pretpostavite da to nema veze s vama lično, već se to opšte raspoloženje odražava i na vas, i u firmi u tom trenutku nešto nije u redu. S druge strane, ako ste jedino vi neraspoloženi, onda bi problem mogao da bude u vama, i da veze nema s poslom već je lične prirode.
Pošto teško da ćemo uvek biti dobro raspoloženi, nije loše znati i kako da smanjimo negativan uticaj koji naše loše raspoloženje može imati na okolinu – jer širenjem negativne energije oko sebe kvarimo drugima raspoloženje, a i sebe dovodimo u opasnost da napravimo nepotrebne greške na poslu. Bitno je biti svestan svog neraspoloženja i njegovog porekla (lični problem ili opšte raspoloženje svih oko vas), a onda dolazi i pitanje da li se isprazniti ili oćutati. To u velikoj meri zavisi od politike firme; ima firmi u kojima je dopušteno povremeno se isprazniti (ne bez dobrog razloga, naravno), i zaposleni se podstiču da pomognu jedni drugima u takvim situacijama, a ima i firmi u kojima se nikakvi ispadi ne tolerišu. Kad se borite protiv lošeg raspoloženja u sebi, može da pomogne ako se podsetite zašto ste tu, to jest, da ste tu zbog posla i da bi najbolje moguće obavljanje svog posla trebalo da vam bude na prvom mestu. Nije uvek prijatno podsećati sebe na to kad biste najradije da se iskukate ili izrežite zbog problema koji su se poput tone cigala sručili na vas, ali pomaže kako se ne biste izleteli neprimerenim ponašanjem i tako ugrozili svoj položaj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com