Nensi Vejk rođena je 1912. godine na Novom Zelandu u porodici sa šestoro dece. Od malih nogu je bila pomalo buntovna pa je tako 1932. godine sama otišla u Evropu da bi istraživala i bavila se novinarstvom.
Radila je za američke novinske agencije iz Londona i Pariza, a nakon rasta nacista i Hitlera, odlučila je sama da se uveri u njihovu brutalnost o kojoj je toliko slušala. Kada je videla kako se odnose prema Jevrejima, mlada Vejk zaklela se da će učiniti sve što je u njenoj moći da „zagorča sve što se može zagorčati“ Hitlerovoj stranci, piše britanski Telegraf.
„Moja mržnja prema nacistima bila je veoma, veoma jaka“, rekla je tokom snimanja dokumentarca o njenom životu. 1936. godine srela je bogatog Francuza Henrija Fioka, za koga se udala tri godine kasnije. Kada su Nemci došli u Francusku, bogatstvo njenog supruga i njihov način života pomogli su joj da se na neki način prikrije pa je tada počela da pomaže pokretu otpora.
Postala je kurir, a potom i pratnja savezničkim vojnicima i izbeglicama koji su pokušavali da napuste zemlju. „Žena je mogla da izađe iz nevolja iz kojih muškarac nije“, rekla je jednom za australijsku televiziju.
Otkrivena je 1943. godine pa je napustila Francusku, a suprug, koji joj trebao da joj se pridruži, uhapšen je i pogubljen. Otišla je u Veliku Britaniju gde je počela da sarađuje sa obaveštajnom službom. Godinu dana kasnije bila je među 39 žena i 430 muškaraca koji su sleteli u Francusku kako bi pomogli u operacijama oko „Dana D“. „Nikad se nisam bojala, nisam imala vremena za to“, rekla je.
Bila je izuzetno lepa, a jedan njen saborac iz pokreta otpora opisao je kao „najženstveniju ženu koju je znao, dok ne počne borba“. „Onda je kao pet muškaraca“, rekao je, piše Daily Mail.
Uvek je bila doterana, nosila je štikle i svilene čarape, nije je bilo moguće ne primetiti. Doterana je bila i dok su nacisti pokušavali da je uhvate jer, kako je rekla, „nije htela da izgleda kao žena koju love“.
Navodno je, nakon sletanja u Francusku za Dan D, golim rukama ubila nemačkog čuvara koji ih je skoro uhvatio. Vozila se uvek na suvozačevom mestu, sa cigaretom u ustima i automatom Sten u krilu, piše Daily Mail.
Volela je da se ističe i mnogi nisu mislili da će dugo izdržati u ratu, ali nju ništa nije moglo da spreči. Preživela je i umrla u Londonu u 98. godini života. O njenom životu snimljen je i film „Nancy White, the White Mouse“, nazvan po nadimku koji su joj dali saborci jer je uvek uspevala da pobegne kao – „beli miš“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com