Pisali smo o nekim pravilima fotografisanja dece, a danas pominjemo još neka. To nisu pravila kojih se morate slepo pridržavati, samo sugestije, a najviše će pomoći onima koji bi svoje mališane baš voleli da slikaju, ali o fotografisanju znaju vrlo malo.
Pozadina nekad može da odvuče pažnju od samog deteta, pa, osim ako to nije slika s puta, gde je i pozadina bitna, ili slikate dete u određenoj akciji, slobodno zumirajte na ono što vam je najvažnije: vašeg anđelčića. I detalji mogu da daju zanimljive fotografije, recimo, šake ili stopala vašeg mališana – kasnije će vam biti fascinirajuće kolicke je ručice i nožice imalo vaše dete.
Trik mnogih profesionalaca: pre fotografisanja prostor obuhvaćen snimkom mentalno podele na tri-sa-tri (slično kao da igrate iks-oks), i ono što će im biti glavno na fotografiji ne bude u sredini, već tamo gde se neke od zamišljenih linija seku. Na taj način se dobija na dinamičnosti fotografije.
Prirodno svetlo je najbolje, tada slike ispadnu najlepše. Tretirajte blic kao nužno zlo. Jutarnje i večernje svetlo daće veoma lepe snimke. Svetlost treba da pada na vaše dete; ukoliko je izvor svetlosti iza njega, dobićete siluetu deteta (naravno, možete želeti i takav snimak).
Glavna stvar: fotografisanje treba da bude zabavno za sve. Frustrirana mama koja tera decu na neko slikovito mesto na kome će ih fotografisati i insistira da se deca uvek smeše na slikama teško da će imati lepo iskustvo, ni deci se to neće dopasti, a ni takvi snimci neće biti nešto što ćete kasnije s uživanjem gledati. Fotografisanje je za trenutke kad su svi opušteni i raspoloženi za zabavu. I, još nešto: ne očekujte od svake fotografije da bude remek-delo. Tek će manji deo slika biti vredan divljenja – ali ćete imati veliki broj svedočanstava o odrastanju svog mališana, veliki broj uspomena koje ćete kasnije s uživanjem, ponosom i nostalgijom posmatrati i pokazivati dragim osobama, pa i samoj toj, sada već odrasloj, deci. Uživajte!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com