Mladost – ludost, kaže se, a dešava se da ostane nešto od mladalačkog ludiranja što vas i kasnije na neki način progoni. Recimo, kao mladi, u buntovničkoj fazi, rešili ste da se istetovirate. To vas je prošlo, ali komentari ljudi ostaju, i to vam smeta.
Kad ste bili mlađi, mlađi nego što ste sad, iz nekog razloga vam se dopalo da se istetovirate. Možda zato što su i neki ljudi koji su vam se dopadali imali tetovaže, ili zato da nekom nešto pokažete (kukavicama koje ne smeju da se tetoviraju, recimo), ili da biste nervirali roditelje… U svakom slučaju, učinili ste to, a posle vas je prošla želja za takvim ukrasom. Probali ste da uklonite tetovažu, ali nije u potpunosti uspelo, i ostaci su vidljivi kad god nosite majicu kratkih rukava – onda kada je vrućina, to je vrlo često.
I, šta s tim? To što ljudi komentarišu vašu tetovažu. Imaju nešto da vam kažu povodom toga ili da vas pitaju. I to čak i neznanci na ulici, nemate pojma ko su ti ljudi ni otkud im ideja da vam samo tako priđu i postavljaju vam lična pitanja – jer, na kraju krajeva, i to što ste se tetovirali i što ste tetovažu kasnije probali da uklonite jesu vaše privatne stvari, neznanaca se to stvarno ne tiče.
Nekad uhvatite sebe da odgovarate na pitanja, a nekada zarežite na dosadnjakoviće i produžite. A niste sigurni kako bi trebalo da reagujete.
Ako mislite da niste nikome dužni da objašnjavate svoju tetovažu, potpuno ste u pravu. A naročito niste dužni da ljubopitljivim neznancima objašnjavate bilo šta. Koji bi bio učtiv odgovor onda kad počnu da vas gnjave, a ne želite da nepristojnošću uzvratite na nepristojnost? Kada komentarišu vašu tetovažu ili postavljaju pitanja, možete samo reći: "Molim?", bez ikakve topline u glasu. To je sasvim učtiv način da se kaže: "Ne tiče te se."
Druga mogućnost je da odgovorite na implicitno pitanje koje dokoni radoznalci postavljaju. Taj odgovor bi bio, zabrinutim glasom: "Da, sa mnom je sve u redu, da li ste Vi dobro?"
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com