U vreme kada ljudi postaju sve otuđeniji, dobrodošlo je da neko još uvek hoće da napravi okupljanje i pozove goste, a dobro je i kad gosti hoće da se odazovu, kad ih ne mrzi da dođu. Međutim, i dalje je problem kada gosti ne shvataju da je vreme da odu.
Ima ljudi koji su fenomenalni kao domaćini. Uvek sa maksimalno potrude da se gosti osećaju udobno, da ima odlične hrane i pića, da okupljanje bude zanimljivo i da se sve zvanice osećaju lepo kao kod svoje kuće ili i bolje od toga. Problem koji ovakvi domaćini, čiji su trud i umeće za divljenje i za svaku pohvalu, nekad imaju, jeste to što gosti jednostavno neće da odu.
Da ne bude zabune: naravno da se za mnoga okupljanja i predvidi da će trajati bar nekoliko sati. Ali, ima domaćina kojima je problem što okupljanje koje počne oko jedan posle podne uspeju da okončaju tek u jedanaest uveče ili i kasnije, i to ne zato što su planirali da traje toliko dugo (drugo je kad se predvidi ostajanje do ujutru). Domaćini daju nagoveštaje da smatraju da je vreme da se stvar polako privodi kraju – počinju da pospremaju, bacaju pogled na sat, naglas komentarišu da postaje kasno i da je deci vreme za krevet, a i oni rade sutra… Posluženo je toliko kafa „sikteruša“ da postoji opravdana bojazan da bi još jedna tura izazvala masovno trovanje kofeinom. Ništa. Gostima je lepo, i sede i dalje. Eventualno neko ponudi da pomogne u pranju sudova, ali se izvesnom broju ljudi (neki su ipak otišli) ne ide i deluju kao da će da kampuju tu gde jesu.
Šta u takvoj situaciji? Da li odustati od zvanja gostiju? Ili prestati da zovete one koji večito predugo ostaju (moguće, osobe koje su vam inače veoma drage)? Postoji li neki pristojan način da i najupornijima stavite do znanja da očekujete da završe posetu?
Postoji. Način je veoma sličan onome kad se sami spremate da okončate posetu. Dakle, stanete pred upornog gosta i kažete nešto u stilu: „Baš mi je drago što smo se videli, moramo ovo nekom prilikom da ponovimo“. Uz osmeh, naravno. I nastavite da stojite i da se ne mičete dok i gost ne ustane (po potrebi mu/joj i pomognete pri tom epskom poduhvatu odvajanja od stolice, fotelje ili kauča) i zajedno s njima odete do vrata, bez započinjanja nove zanimljive konverzacije koja bi mogla ko zna koliko da traje.
Preporučljivo je da se na ulaznim vratima setite da tu živite i da ne napustite stan zajedno s gostom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com