Dopalo se to nama ili ne, naše telo stalno šalje poruke okolini. Nekada su te poruke sasvim jasne. Drugi put su prikrivenije. A ima trenutaka kada uopšte i nismo svesni šta naše telo „govori“ ljudima oko nas. Međutim, ako se bliže upoznamo sa par ovakvih neverbalnih signala, imaćemo sposobnost da bolje razumemo govor tela drugih ljudi, ali i da kontrolišemo svoj.
Naša upotreba govora tela je velikim delom podsvesna. Primamo poruke i šaljemo ih, ali ne razmišljamo o načinu na koji to radimo. Da bismo postali pažljiviji, potrebno je da imamo izvesnu vrstu strategije.
Postoje tri dela tela koja su u ovoj vrsti komunikacije veoma bitna: usne, ramena i šake i prsti. Ovi delovi tela otkrivaju razmišljanje osobe. Zato pažljivo posmatrajte njihove pokrete.
Čak se preporučuje da sebe snimite na video traci i da proučavate svoje pokrete – šta je u redu, šta izgleda dobro, a šta ne.
Jedna od najlakših stvari koju možete da uradite jeste zauzimanje stava „otvorenog tela“. Žene češće nego muškarci prekrštaju ruke ili noge, češće zauzimaju „zatvoreni stav“. Ne „lomite“ prste, ne držite šake previše blizu. Nemojte ruke držati zbijene. Ležerno ih stavite na naslon stolice. Smešite se. „Otvoreno telo“ predstavlja moć.
Druge promene je već teže napraviti. Grimase, vrpoljenje na stolici, čudni pokreti – ovo može biti teško za eliminisanje. Zato se preporučuje koncentrisanje na jedan pokret koji nije baš savršen, ali se trudom može uticati na njega.
Kontakt očima je jedna od naših najslabijih neverbalnih sposobnosti. On je veoma bitan, nekoga možete „dodirnuti“ očima, to vam pomaže da izgradite nešto što vas spaja, bez obzira na sve psihičke, fizičke i kulturne razlike koja vas razdvajaju.
Uz zalaganje i discilinu svako može da popravi svoje veštine na polju neverbalne komunikacije. U početku, sve ovo će vam verovatno delovati čudno, posmatraćete sebe kao „robota“, ili kao „statuu“, ali brzo ćete prevazići taj stadijum i postati prirodniji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com