Činjenica da u trenucima slabosti vezanim za hranu uglavnom posežemo za nečim „nezdravim“ – slatkišima, čipsom, kolačima – definitivno otklanja mogućnost da je u pitanju prava glad. Ovakva hrana je glavni krivac za sticanje viška kilograma i treba je što više izbegavati, uprkos privlačnosti i prijatnom ukusu.
Jedan od mogućih načina tiče se kakvoće prethodnih obroka. Valja se potruditi da doručak i ručak budu zdravi i obilni, tako da će osećaj sitosti preduprediti moguće napade želje za slatkim. To će vam ujedno poslužiti i kao kaznena mera – kad god pomislite na grešno i nepotrebno otvaranje vrata frižidera, setite se da zapravo niste gladni i tim samoprekorom sprečite uzimanje viška kalorija.
Pored toga, možete se preduzimljivo postaviti prema sopstvenoj slabosti tako što ćete je zavarati. Možete pokušati, za početak, sa zdravijom hranom – isečenim voćem, nekom makrobiotičkom poslasticom. Takođe, kada se oseti želja za „zalogajem viška“, uputno je sačekati pet minuta i videti da li će ova potreba da prođe, iznenada kako je i došla (u tom slučaju niste gladni, već samo „zavisni“ od hrane).
Od pomoći je i utvrđivanje tačnog vremena ili perioda dana kada se javlja želja za nepotrebnom hranom. Kada ste jednom locirali vremenski segment, pokušajte da se u to vreme ne vrzmate oko prodavnica, kioska i frižidera, već da svoje telo (i usta) uposlite nekim svrsishodnijim aktivnostima.
Odvikavanje od ekstrazalogaja nije lak proces i zahteva konstantno jačanje volje i samokontrolu, ali svakako vodi ka boljoj zdravstvenoj slici i optimalnom broju kilograma. Naravno, ne treba preći u drugu krajnost – izgladnjivati sebe do onesvešćivanja. Situacija kada vam je pao šećer i morate pojesti nešto slatko sasvim se jasno razlikuje od žvakanja iz dosade. Neophodno je prepoznati ovu razliku i osluškivati svoje telo – ne dopustiti mu da vlada i naviknuti ga na zdrav i optimalan režim ishrane.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com