Nije mali broj onih koji će se hvaliti time što nešto ne znaju ili ne umeju, i delovaće ponosno zbog toga. A neznanje ili to što nešto ne umete nije za pohvalu – za pohvalu je kad znate, kad umete, kad se trudite. Dobro je znati što više, imati što više sposobnosti.
Recimo, neka žena se hvali time što ni osigurač ne ume da promeni, uvek to neko drugi mora da joj radi. Ili se hvali time što ne ume da kuva, niti da prišije otpalo dugme. Ne rade to samo dame – i muškarci će se pohvaliti time da nešto ne znaju i ne zanima ih, već prepuštaju to ženi ili majstoru. A takvo ponašanje nije za pohvalu.
Da ne bude zabune, ne kažemo da je sramota nešto ne znati. Nije obavezno da žena, kao po stereotipu, ume da kuva, niti da muškarac, opet kao po stereotipu, ume da popravlja po kući. Današnji život je takav da nije neophodno znati takve stvari – popravke mogu da obave majstori, može se jesti u menzi ili kupovati gotova hrana, otpalo dugme može da vam prišije neko drugi ili možete da kupite nov odevni predmet, ako vi ne umete da promenite pregoreli osigurač, naći će se neko ko ume… Ionako niko ne zna sve, važno je da znate i umete bar neke stvari, za ostalo je moguće naći nekog.
Međutim, to što nije sramota nešto ne znati, pa i biti nezainteresovan da to naučite, ne znači da je to što ne znate i/ili ne umete za pohvalu. Niste u obavezi da to što ne znate naučite; jeste korisno znati što više i umeti što više, ali nije i obavezno. Samo, onda kad poželite da se pohvalite nečim, dobro bi bilo pohvaliti se onim što znate i što umete, a ne pokušavati da nedostatak znanja i/ili umeća prikažete kao vrlinu.
Žena ili muškarac, mlađa ili starija osoba, uvek je bolje znati i umeti što više – a kad ste u nečemu dobri, to je definitivno za pohvalu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com