Roditelji će često pohvaliti pametno dete za to što je pametno; tako će biti i kad se radi o detetovom uspehu u školi. Neka ispitivanja pokazuju da je, ukoliko želite da dete ima i zadrži dobar uspeh u školi, efikasnije pohvaliti njegov trud nego inteligenciju.
U čemu je stvar? U tome što se pokazalo da su deca čija je inteligencija često hvaljena znatno manje sklona tome da se potrude od dece čiji je trud pohvaljen. Jednim delom, to potiče od uverenja koja neka takva deca steknu da im je inteligencija dovoljna, da ne moraju da se trude (to uverenje nekad podstaknu i sami roditelji, na primer, tako što za jedno dete kažu da je jako pametno, a za drugo da ne može kao pametno dete da ne uči, nego mora da se potrudi). Drugim delom, to potiče od detetovom straha da će izgubiti "status" pametnog ako uči pa ispadne da ipak dobije lošu ocenu; ako omane, onda nije pametno, onda je glupo. S druge strane, ako je dete pohvaljeno za trud kojim je nešto postiglo, taj "status" je znatno teže izgubiti – čak i ako mu se, uprkos trudu, desi da dobije slabiju ocenu, kao što se svakom može desiti, i dalje ostaje činjenica da se trudilo.
Ne kažemo da svoje pametno dete ne treba pohvaliti jer je pametno. Daleko od toga; povremena takva pohvala prijaće detetu i neće mu naškoditi. Samo, treba hvaliti i detetov trud, pokazati da cenite to što se trudi – i inteligentno i manje inteligentno dete može da se potrudi, i trud će i kod jednog i kod drugog deteta dati rezultate, bolje nego isključivo oslanjanje na inteligenciju. Uz to, nikako ne treba kod deteta stvarati uverenje da pametni ne moraju da se trude, da će sve postići i bez toga, jer se ne može sve postići na inteligenciju, plus dete onda stiče pogrešnu ideju da, ako za nešto mora da se potrudi, nije inteligentno, i to ga može odbiti od bilo kakvog napora i bilo čega što mu u nekom trenutku ne ide, a što bi vremenom, kad ne bi odustalo, moglo sasvim lepo da savlada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com