Većina ljudi se oseća korisno kada pomaže drugima, samo što ima onih koji toliko čine za druge da u potpunosti ignorišu sopstvene potrebe – a to ne može da odvede u sreću. Potrebno je naći balans i voditi računa i o sebi i o dragim osobama.
Često se kaže da onaj ko nije za sebe nije ni za druge. To je sasvim tačno – ako ne vodite računa o sebi, ako ste nesrećni, ako se i razbolite od napora oko pomaganja drugima, kako ćete onda bilo kome pomoći? I premda može da donese sreću to što se osećate korisno i potrebno, bićete nesrećni ako u potpunosti zanemarite sebe.
S druge strane, teško da bi vam donelo sreću da se u potpunosti posvetite sopstvenom uživanju i zadovoljstvu. Moguće je da bi vam delovalo da ste mnogo postigle – ali slaba je radost u postignućima ukoliko je ne možete ni sa kim podeliti, a ako samo sebe gledate, nemate sa kim da podelite radost. I tako možda budete uspešne, sebe mazite i pazite – i osećate se usamljeno, ne osećate ispunjenje za kojim čeznete.
Rešenje? Biti i za sebe i za druge. Odvojiti određeno vreme za pomaganje dragim osobama, svakako – ali obavezno odvojiti određeno vreme i za sebe. Mnoge dame su otkrile da im najviše prija kada je vreme za sebe i vreme za druge približno jednako – tako se osećaju korisno jer pomažu drugima, a osećaju i zadovoljstvo jer se posvećuju i sebi, ne osećaju se zanemareno.
Naravno, to je znatno lakše reći nego učiniti. Teško je baš podjednako rasporediti vreme između sebe i drugih, život vam se neće baš tako zgodno namestiti. Međutim, ne bi trebalo da bude problema ni ako vaše vreme ne bude uvek pravilno raspoređeno, nego ako nekad više radite za sebe, a nekad više za druge – dokle god uspevate i da vodite računa o sebi, i da pomažete dragim osobama, trebalo bi da bude u redu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com