Svakom vlasniku koji je voleo svog kućnog mezimca teško je kad ljubimac ugine, ali ljudi nisu jedini kojima je teško u takvoj situaciji. Ukoliko je u kući bilo više od jednog mezimca, i preostali kućni ljubimci će tugovati, bez obzira na to da li je uginula životinja pripadala njihovoj vrsti.
Mnogo je načina na koji preživeli kućni ljubimci mogu ispoljiti svoju tugu. Može se desiti da plaču (to jest, cvile, zavijaju, žalosno mijauču), da izgube apetit, ne mogu da spavaju ili spavaju više nego ranije, da se povuku u sebe i odbijaju komunikaciju s ostalim ukućanima (ljudima i životinjama), ne poštuju pravila kojima su naučeni (gde se vrši nužda, koji delovi stana/kuće su im zabranjeni, kakvo ponašanje im je zabranjeno), ne slušaju komande, nekad čak i pobegnu. Njihovom osećaju konfuzije dodatno će doprineti i neizbežna promena u hijerarhiji njihovog domaćinstva sad kad jednog od članova domaćinstva više nema. Životinje ne razmišljaju o smrti na isti način na koji to ljudi čine, ali su i više nego u stanju da primete da više nema nekoga s kime su se do juče igrali, svađali, jurili, spavali, mazili, i to ih čini veoma nesrećnim.
Pored bola članova porodice zbog gubitka voljenog mezimca, treba imati razumevanja i za bol preostalih ljubimaca i pomoći im da ga prevaziđu. Dok se polako navikavaju na novonastalu situaciju, dok im vreme leči bol, i životinjama treba posvetiti dodatnu pažnju, više ih maziti, možete im nabaviti i nove igračke, davati im više poslastica… Nije dobra ideja da smesta nabavite još jednog mezimca – da „popuni upražnjeno mesto“. Mezimci koje već imate u tom trenutku videće ga kao uljeza i kao nekog ko im ugrožava teritoriju i status. Bolje je prvo obnoviti odnose s preživelim ljubimcima, sačekati da se oporave od gubitka, pa onda, ako želite, nabaviti još jedno mače, štene ili šta ste već planirali.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com