Iako je od njene smrti prošlo preko dvadeset godina, talenat i lepota legendarne Odri Hepbern i danas je predmet mnogih rasprava. Činjenica da joj je popularnost tokom života donela mnogo lepih, ali i ružnih stvari, nije uticala na to da do poslednjeg dana uživa u životu i zaslužno dobije epitet prave dive.
Rođena je u Belgiji 4. maja 1929. godine kao jedino dete baronice El van Hemstre i engleskog bankara Džozefa Rustona. Tokom najranijeg detinjstva, roditelji su je učili bontonu, a majka je na nju prenosila plemićke manire i učila je da u svakoj prilici njeno najveće oružje budu ženstvenost i osmeh.
Kada je napunila šest godina, roditelji su joj se razveli, a otac je, kao nacistički simpatizer, otišao iz njihovog porodičnog doma. Ovaj događaj Odri je često navodila kao najtraumatičniju stvar koja joj se dogodila. Godinama kasnije pokušavala je da ga pronađe što je na kraju i uspela. Teško bolesnog oca pronašla je u Dablinu i do smrti mu je slala novčanu pomoć.
„Odlazak roditelja podnela sam veoma teško. Tata nas je napustio 1935. godine, a mama mi je tada objasnila da je on otišao na put i kako ne veruje da će se ikada vratiti. Ubrzo je počeo rat i ja sam brinula da li je dobro i da li je uopšte živ. Svakog dana sam mu pisala pisma, ali moja majka ih nikada nije slala jer ni ona nije znala gde je. Dan za danom učila sam da živim bez oca, ali sam postala ljubomorna na ostale devojčice koje su imale tatu. Kada se rat završio, u meni se rodila ogromna radoznalost za koju do tada nisam ni znala da imam. Preko Crvenog krsta saznala sam da živi u Irskoj, ali mi je trebalo još mnogo godina kako bih se odvažila da mu ponovo napišem pismo. Kada se to dogodilo, sa 25 godina bila sam dovoljno zrela i shvatila sam da to što je otišao ne znači da me ne voli. Skupila sam snagu i posetila ga. Nikada ga nisam mrzela jer je moja majka uvek o njemu govorila pozitivno i zbog toga sam joj bila beskrajno zahvalna“, rekla je svojevremeno.
https://www.youtube.com/watch?v=BOByH_iOn88
S početkom nemačke okupacije Evrope, glumica je sa majkom otišla u Norvešku jer su smatrale da će tamo biti na sigurnom, a tamo je Odri pohađala školu baleta. Živela je u trošnom stanu u kom se razbolela od anemije, a baš tih godina prvi put je videla kako izgleda patnja, što je kasnije od nje stvorilo velikog borca za ljudska prava.
„Nikada neću zaboraviti užasne scene koje sam tada videla. Svakodnevno su odvozili pune kamione Jevreja u logore. Trenutak koji mi je i danas u sećanju je onaj kada sam videla jednog plavokosog dečaka koji mirno odlazi u sigurnu smrt. Na sebi je imao nekoliko brojeva preveliki kaput i osmeh na licu. Bila sam dete koje se, posmatrajući ga, divi drugom detetu. Zbog toga sam svoj život posvetila radu u UNICEF-u“, otkrila je glumica, koja se u mladosti, osim baleta, bavila i slikarstvom.
Nakon završetka rata s majkom se preselila u London. Kako bi preživele, majka je morala da radi razne poslove – od čistačice do guvernante, a upravo je to podstaklo i mladu Odri da počne da radi i zaraditi onoliko koliko je potrebno da ne dočeka sledeći dan gladna.
„Celog života učila sam o umetnosti, a kako sam kao glumica mogla da zaradim tri funte više nego kao balerina, glumačka karijera mi je bila najbolje rešenje. Bilo je to teško vreme, ali nikada nisam plakala nad svojom sudbinom. Majka mi je uvek šila prekrasne haljine i na meni se nije primećivalo da nemamo. Često sam se šalila na svoj račun jer sam verovala da ću jednog dana imati mnogo više“, govorila je lepotica, koja je na velika vrata Holivuda ušla 1953. godine ulogom u filmu ‘Praznik u Rimu’. Upravo joj je ta uloga donela ugovor sa filmskim studijom Paramaunt i preseljenje u Los Anđeles.
Usledila je uloga u filmu ‘Sabrina’ u kojem je igrala sa Hemfrijem Bogartom, a za vreme snimanja upoznala je kreatora Huberta de Živenšija i odmah postala njegova muza. Ovaj projekat doneo joj je i prvo ljubavno razočarenje. Naime, tu je upoznala glumca Vilijama Holdena, koji je tada bio u braku. Zaljubila se u njega, verujući da će se on razvesti, a potom se oženiti njom i zasnovati novu porodicu. Međutim, kada je saznala da se podvrgnuo vazektomiji, shvatila je da nikada neće moći da bude sa takvim čovekom.
„Bila sam ludo zaljubljena u njega, kao i u mnoge druge, pošto sam jako zaljubljive prirode. Imam tu lošu osobinu da, kada počnem romansu, odmah zamišljam sebe sa tim čovekom u dubokoj starosti, a kasnije patim. Vilijam nije želeo decu, a ja sam sanjala kako ću jednog dana postati majka pa smo se zato razišli“, objasnila je Odri, koja je samo godinu dana pre toga praktički bila pred oltarom.
„Sa Vilijamom je to bila strast, a prava ljubav dogodila mi se samo godinu dana ranije, kada sam pronašla i venčanicu i želela da se udam. Sa tim momkom sam odredila i datum svadbe, ali sam onda shvatila da se ne mogu posvetiti i poslu i porodici i ostavila sam ga“, dodala je.
U narednih petnaest godina Odri je postala omiljena glumica i prava modna ikona. Ređale su se uloge u ostvarenjima poput ‘My Fair Lady’, ‘How to Steal Milion’, ‘Breakfast at Tifany’s’, a za ulogu u filmu ‘Roman Holiday’ dobila je i Oskara.
Svog prvog supruga Mela Ferera upoznala je u januaru 1954. godine, a venčali su se iste godine. Iako se šuškalo da ovaj brak neće dugo potrajati zbog njegove teške naravi, njih dvoje su se silno voleli i bili su srećni. Pre nego što su dobili sina Šona 1960. godine, kada je i njihov brak počeo da se raspada, Odri je imala i dva pobačaja. Jedan se dogodio 1955. godine, a drugi za vreme snimanja filma ‘The Unforgiven’, kada je pala sa konja. Lekari su joj rekli da je oba pobačaja doživela zbog ogromnog stresa, a pojedini tabloidi pisali su da je suprug fizički i psihički zlostavlja i da zbog toga ne može da iznese trudnoću.
„Trenuci kada saznate da ste izgubili bebu traju kao godine. Strašno je kada vam neko kaže da vam je beba u stomaku umrla. Oba puta mi se srce slomilo jer sam silno želela dete. Znam da se svašta pisalo, ali shvatite, Mel je bio čovek koga sam silno volela i nikada neću reći nijednu ružnu reč o njemu. Bila sam srećna sa njim ili sam samo tako mislila, sad više nije ni važno. Ne volim da ljudi misle da sam tužna, ne volim sažaljenje u bilo kom smislu, želim da me vole zbog pozitivne energije koju prenosim na njih“, pričala je glumica koja se od Ferera razvela nakon četrnaest godina braka, a pričalo se da je do toga došlo jer je on imao bezbroj ljubavnica, kao i to da je ona počela da oseća nešto prema glumcu Albertu Finiju.
Iako je iza sebe imala brak koji se završio neslavno, glumica nije gubila veru u ljubav, dane je provodila sa sinom i s brojnim ljubimcima koje je počela da udomljava. Početkom januara 1969. godine ponovo je izgovorila sudbonosno ‘da’, ovoga puta italijanskom lekaru Andrei Dotiju, koga je upoznala na putovanju u Grčkoj. Par je 1970. godine dobio sina Luku, a trinaest godina kasnije su se razveli jer je glumica saznala da njen suprug ima nekoliko mlađih ljubavnica.
„Oba puta sam čekala da mi sinovi porastu da bih se razvela. Nisam željela da dečaci ostanu bez očeva dok su mali. Njihova rođenja najlepše su dve stvari koje su mi se dogodile u životu. Majčinstvo i porođaj su najlepša iskustva na svetu“, isticala je glumica.
Zbog rizične trudnoće koju je imala dok je bila u drugom stanju sa sinom Lukom, 1967. povukla se iz filmskog sveta i radila je povremeno, a onda se 1979. godine vratila na veliko platno u filmu ‘Bloodline’.
„Rad na filmu za mene je uvek predstavljao neverovatno iskustvo i pružao mi ogromnu količinu zabave i smeha. Na setovima sam bila srećna, čak i kada u privatnom životu to nisam bila, a onda sam se malo umorila od glamura i lažnih osmeha. Osećala sam se zlovoljno i odlučila sam da se povučem na neko vreme i uživam u nekim drugim stvarima. Želela sam da budem normalna osoba koja svoje vreme posvećuje sinovima“, objasnila je.
Od 1980. godine živela je sa glumcem Robertom Voldersom. Za njega se nije udala jer je prestala da veruje u instituciju braka.
„Robert je divna osoba, uzajamno se poštujemo i podržavamo. Odlično se slaže sa mojim sinovima i to mi je jako bitno. Neću se više udavati, nema potrebe za tim, lepo nam je ovako, a i ne želim da moji sinovi misle da sam im našla zamenu“, rekla je slavna glumica nekoliko godina pre smrti.
Početkom 1992. godine, vraćajući se iz Somalije gde je otputovala sa UNICEF-om, Odri je počela da oseća ogromne bolove. Lekari su ustanovili da boluje od raka creva i pluća. Krenula je na hemoterapiju, ali su joj creva popucala pa je hitno morala na operaciju. Rak se proširio i lekari su ustanovili da legendarnoj glumici nema spasa.
Srce ikone 20. veka prestalo je da kuca 20. januara 1993. godine. Sahranjena je u Švajcarskoj, a brojni obožavaoci i dan danas ostavljaju cveće na njenom grobu, prenosi portal 24sata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com