Nekada se dešava da osećate veliku potrebu za nekom društvom neke osobe ili za tim da se ona ponaša ovako ili onako. I teško pada ako ta osoba ne ispunjava vaše potrebe – nekada je teško razumeti kako može da ih ne ispunjava, vi imate potrebu, zar ona to ne razume?
U nekim slučajevima, zaista, ljudi ne znaju šta je to što vam je potrebno. Ako se ustežete da jasno i glasno zatražite, ako se samo trudite da ste tu negde u blizini, da im stavljate do znanja da vam je nešto potrebno, oni mogu da pretpostave da nešto želite, ali neće uvek znati šta je to. To ne znači da im nije stalo do vas, samo da ne umeju da vam čitaju misli i da ne razumeju vaše nagoveštaje. Uz to, osoba koja uzdiše i očigledno nečim nije zadovoljna, a neće da kaže šta joj je, može takvim ponašanjem da iznervira i one koji je zaista vole (partnera, decu, prijatelje, srodnike…) – ako neko nije baš malo dete, valjda ume da kaže šta mu treba, da i ne spominjemo da uzdisanje uz odbijanje da se kaže šta nije u redu često bude viđeno kao prenemaganje i kamčenje pažnje, što niko ne voli. Rešenje za ovakve situacije: reći šta je to tačno što želite.
U drugim slučajevima, osobi ili osobama je jasno šta neko želi, ali to ili ne mogu ili ne žele da pruže. Recimo, neka žena (mogu i muškarci da se ponašaju na takav način, nema veze s polom) bi jako želela da se što češće viđa s prijateljicom s kojom je praktično odrasla, u njoj vidi sve – i stariju sestru, i najbolju prijateljicu, i oseća potrebu da joj sve živo ispriča, da što više vremena provodi s njom. A ta prijateljica se, od vremena njihovog detinjstva, promenila (naravno), sad ima posao, muža, decu, nema kad toliko vremena da provodi s drugaricom iz detinjstva, plus je i nervira što se ta drugarica, sada takođe odrasla, i dalje ponaša kao malo dete koje bi se stalno držalo svoje jače drugarice. Prva žena oseća potrebu za ovom drugom i nije joj jasno kako ona to ne razume, ni kako to da ta druga ne želi njeno društvo u toj meri. A druga žena niti ima potrebu da i dalje štiti sada već odraslu prijateljicu, niti joj je jasno zašto se ova već jednom malo ne osamostali.
Takvih primera ima dosta. Neko oseća neku potrebu, drugi ne ne može ili ne želi da mu tu potrebu ispuni, ne zato što je „zlikovac“, već, najčešće, jer se odnos te dve osobe u međuvremenu promenio, i ova druga je krenula nekim svojim putem, dok bi ona prva da se, na neki način, zadrži na starom.
Šta učiniti? Ako neko ne zna šta je to što želite, otvoreno toj osobi stavite do znanja šta je to. A ako to što vam je potrebno ona nije u stanju ili ne želi da ispuni, treba razmisliti kako da do toga što vam je potrebno dođete, bilo sami, bilo preko nekog drugog. Naravno, poželjno je odabrati način koji nije nemoralan i nikog ne ugrožava, povređuje niti oštećuje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com