Raznoraznih nevolja i katastrofa je oduvek bilo, ali ne i medija masovne komunikacije koji bi nas o tome izveštavali i, pokušavajući da podignu svoju gledanost, preuveličavali ono što se dešava. A tu je i internet: uz Tviter i Fejsbuk sve postane znatno intenzivnije.
Nešto se desi, o tome se ispričate s koleginicama i/ili prijateljicama i vratite se uobičajenoj rutini bez produženog razgovora o tome, izuzev ako je svima baš jako dosadno. Ali, desi se nekakva opšta nevolja, vi se ulogujete na Fejsbuk i ludilo kreće.
Jedan od nekoliko stotina ljudi koje imate kao prijatelje preko Fejsbuka stavi to što se desilo u svoj status i krenu komentari. Onda još neko taj isti događaj stavi u status, pa i tu počnu komentari. I još nekoliko ljudi to uradi. Svuda i vi komentarišete. Pošto se ne radi o sitnici, i vi to stavite u status, pa preko komentara pričate sa svima koji o tome hoće nešto da kažu – a hoće mnogi.
Tu nije kraj. Izlogujete se vi, vratite se svom poslu ili već nekim obavezama, pa se nešto kasnije ulogujete. Svuda su stigli novi komentari na situaciju, treba to sve pročitati, ponegde i odgovoriti. Nekoliko sati kasnije, opet isto. I tako nekoliko dana, tokom kojih vam se emocije povodom tog događaja stalno pojačavaju jer konstantno učestvujete u razgovoru o tome s velikim brojem ljudi ili bar pratite tuđe razgovore. Stalno vam je to u mislima, mnogo više nego da ste se jednom istračarile uživo. Plus, kad god se ponovo ulogujete, cela ta priča je i dalje tu, bar dok je ne potisne nešto drugo. I ponovo se jave emocije.
Da li je ova pojava štetna? Sama po sebi nije, ne ukoliko vas emocije toliko ne ponesu da ne možete normalno da funkcionišete – a nekima se dešava i to. Ako se desi i vama, izlogujte se, po mogućnosti isključite kompjuter (ovo pod pretpostavkom da ne radite za kompjuterom – a ako radite za kompjuterom, onda radite, nemojte pregledati statuse prijatelja na Fejsbuku), i bavite se nečim drugim, u kući ili van kuće. Kućni poslovi, intenzivna šetnja, intenzivno vežbanje i slično mogu da budu od velike pomoći – nastavite s tim dok se ne smirite dovoljno da možete normalno da funkcionišete uprkos beskrajnoj priči na Fejsbuku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com