Ljudi koriste kompjutere i Internet za različite svrhe, više ili manje kreativne. Prosečan korisnik računara uglavnom „ubija“ vreme na Internetu, ili pak igra igrice: već je opšte mesto postao prizor dokone američke domaćice koja slobodno vreme koristi za odlazak na chat, sa uživanjem obavlja kupovinu preko mreže, ili naprosto otvara novu partiju FreeCell-a.
S obzirom na to, ima se utisak da ideja o interaktivnosti, shvaćena u svom izvornom značenju, ipak nije prisutna u mnogim aspektima digitalne kulture. Pre svega, korisnik koji poseti neki web page nikada nema potpunu mogućnost izbora ili kombinacije: on je jednostavno unapred usmeren, zahvaljujući već zadatim linkovima i ponuđenom sadržaju.
Da sve ne bude upravo tako, pobrinule su se izvesne web umetnice, koje su unutar svojih projekata rešile da preispitaju fenomen interaktivnosti, smestivši ga u kontekst ženske kulture i feminizma. Jedna od tih web umetnica je i Australijanka Linda Dement, koja se od 1987. godine bavi digitalnom umetnošću.
Među njenim radovima posebno je zanimljiv projekat koji je uradila 1995. godine, za vreme Umetničkog festivala u Adelaidi, i koji je nazvala Cyberflesh Girlmonster. Tridesetak žena koje su odlučile da učestvuju u projektu skeniralo je izabrane delove tela i snimilo određene reči i rečenice. Na osnovu tog materijala, Dement je konstruisala animirana tela, sastavljena od raznih delova (heterogenog porekla), tj. svojevrsne monstrume, koje je potom učinila interaktivnim.
Klikom miša na neko od ovih „čudovišta“, ili na neki njihov deo tela, pokreće se digitalni video snimak, čuju se reči. tj. glasovi, ili se pak pojavljuje drugo „čudovište“, tekst itd. Dodajmo još i to da neobičnosti ovog projekta doprinosi i činjenica da je on lišen i menija i kontrolnog interfejsa.
Projekat je, u isti mah, i jedan od mogućih odgovora na to kako žene vide tehnologiju, digitalnu stvarnost i interaktivnost, istina pomalo čudan i uznemirujuć, ali – nema sumnje – posve originalan.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com