Vrsta posla i količina zarađenog novca odavno su (barem na papiru) podjednako pristupačni i muškarcima i ženama. Međutim, konkretne životne situacije često stavljaju muškarce i žene u veoma različite pozicije, gde je ponekad ženama teže da se izbore sa datim uslovima. Kada je u pitanju investiranje stečene količine novca, istraživanja sugerišu da se žene ređe odlučuju na krupniju investiciju, kao i da nemaju naviku da unapred prave detaljne planove ulaganja novca.
Brojni faktori zahtevaju upravo suprotno ponašanje: žene se ne mogu osloniti isključivo na partnera i simbiozu u kojoj one „ne privređuju“ saglasno zakonima društva. Iako bi posao domaćice trebalo da bude podjednako vrednovan, praksa pokazuje suprotno. Kada se ovome doda činjenica da žene u proseku žive deset godina duže od muškarca, kao i da se, umesto karijeri, posvećuju porodici u većoj meri (što rezultira manjim vrednovanjem na poslu), postaje jasna potreba za planiranjem ulaganja sopstvenih finansija.
Planiranje finansijske budućnosti, koliko god da se odlaže, neminovno je sa dolaskom penzije. Tada određene cifre stupaju na scenu: prosečna žena provede 14,7 godina van radnog mesta, a zaradi 33% manje novca u odnosu na muškarca, što vodi prihodu koji je najčešće samo 25% sume koju prima muškarac (statistike je uradio The National Center for Women and Retirement Research u Americi).
Svakako, postoje brojne smetnje koje vode ovakvom stanju, poput manjih plata za istu količinu i kvalitet rada, ili opstruiranja napredovanja na bazi polne diskriminacije. Protiv takvih problema treba se boriti, ali se i konkretno pripremiti za eventualne životne poteškoće – putem pametnog i opreznog ulaganja stečenog novca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com