Svi mi imamo raznorazne obaveze; treba se videti s nekim ljudima, uraditi nešto, nekada su te stvari zabavne i zanimljive i prijatne, nekada biste radije ceo dan piljile u jednu tačku nego prisustvovale nečem takvom. U principu, postoje tri osnovna načina da se izvučete iz situacija u kojima ne želite da budete.
Jedan način je laž. Ne treba to raditi, nije u redu, svi to znamo, ali nekada je zaista efikasno – a efikasnost bude ono što nam je potrebno. Recimo, vaš muž, divna, dobroćudna osoba uvek spremna da pomogne, pristao je da vas dvoje sledećeg vikenda pomognete prijateljima da okreče dnevnu sobu. Vi nemate želju ni da krečite sopstveni stan, a kamoli tuđi, ali šta kad je on već obećao? Moguće rešenje je slagati da već imate dogovor s nekim drugim prijateljima baš za taj vikend. Po mogućnosti, neka to budu ljudi koje ovi prvi prijatelji ne znaju baš dobro. Nezgodno je što onda neretko u laž morate da uvučete još nekog, pa i da, sigurnosti radi, te koje ste uvukli obavestite o tome i zamolite ih da lažu za vas. Može da bude veoma efikasno – a u navedenom primeru vreme koje na taj način dobijete da ga provedete nasamo s mužem može vam biti vredno toga – ali ćete se zbog laganja i, naročito, uvlačenja prijatelja u laž, vrlo verovatno osećati loše, pa bi ovakav način rešavanja problema trebalo izbegavati kad je moguće.
Drugi način je istina. Recimo, u razgovoru sa svekrvom kažete joj da ste vi i vaš dragi planirali da sledeći vikend po antikvarnicama tražite neku stvar koju oboje želite. Ona propusti vaš nagoveštaj da je to nešto što nasamo želite da radite s partnerom, pa praktično pozove samu sebe da vam se pridruži, vi u momentu ne uspete da odreagujete i – prihvatite. Tu bi istina mogla da se pokaže iznenađujuće efikasnom – ponovo razgovarate sa svekrvom, objasnite joj da ste vas dvoje zaista želeli da to bude vreme samo za vas dvoje, i obećate joj da ćete je pozvati da vam se pridruži nekom drugom prilikom. Tada se često desi da otkrijete da svekrva ceni to što ste iskreni i što ste posvećeni njenom sinu, a obraduje je i obećanje poziva za neko drugo druženje.
Treći način je poluistina. Na primer, vaš dragi nekom prilikom sazna pravu cenu vaše nove tašne (joj, divna je, niste kupoholik, ali toj divnoj tašni niste mogle da odolite!), i nije baš obradovan time, kao ni činjenicom da ste mu vi rekli neku nižu sumu. Tada je moguće rešenje reći da je u toj radnji bila rasprodaja onda kada ste kupovale tašnu (rasprodaja i jeste bila, samo su bile niže cene nekih drugih artikala – što vaš suprug ne zna, a, tehnički, niste slagale). Ako vaša kupovina nije ugrozila kućni budžet, niti zajedničke planove, a vaš dragi se nagonski ježi na skupe stvari, ovo može da bude prihvatljivo rešenje.
Od svega navedenog, istina je najbolja, i uz takvo rešavanje problema najbolje se osećate. Ipak, povremeno, i preostala dva rešenja mogu da posluže – nije da ćete biti ponosne na sebe što ste to uradile, ali može se desiti da zaključite da ste u datim okolnostima učinile najbolje što ste mogle.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com