Nije redak slučaj da vas na neku svečanost vama drage osobe pozovu u poslednjem trenutku, pa sve morate da radite navrat-nanos. A ima i onih koji vas uviđavno pozovu čak i koji mesec unapred. I u jednom i u drugom slučaju moguće je da se vama na tu svečanost ne ide, ili da već imate neke druge obaveze.
Neki su u takvim prilikama skloni da ipak dođu, reda radi. Nekad im se i dopadne i zaista uživaju, a nekad budu loše raspoloženi pa i drugima kvare raspoloženje, možda i ne obave ono što su prvobitno planirali da obave pa im to dodatno smeta. A neki izmišljaju milion neuverljivih izgovora da ne dođu, i zbog te neuverljivosti izbegavaju i one koji su ih pozvali. Nije neophodno ni jedno ni drugo.
Ukoliko vam se ne ide na tu svečanost ili imate isplanirano nešto drugo o čemu ne želite da pričate s onima koji su vas pozvali, niste u obavezi da im bilo šta objašnjavate. Svakako da je stvar pristojnosti reći im da nećete doći, kako bi i oni mogli da u skladu s tim oblikuju svoje planove; stvar je pristojnosti i da izrazite žaljenje što ćete biti sprečeni da prisustvujete, kao i da im poželite sreću i da sve lepo prođe (šta ćete im tačno poželeti zavisi od toga o kakvoj se svečanosti radi). I to je to.
Poziv na neku svečanost može da bude obaveza ako se radi o nečemu poslovnom. Međutim, ako se radi o privatnoj zabavi, to nije obaveza – onima koji su vas zvali, ako vas nisu zvali samo reda radi, značiće ako se odazovete pozivu, ali to i dalje nije obaveza. To je poziv na svečanost, ne na služenje kazne u zatvoru, pa ako ne možete ili ne želite da dođete, to je vaše pravo. U takvom slučaju pristojno je izraziti duboko žaljenje što nećete moći da prisustvujete i poželeti dobru sreću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com