Dinamika dana i noći često usmerava ponašanje i odluke koje donosimo, a ponekad i preterano preuzima kontrolu nad našim životom. Poznato je da neki ljudi jednostavno nisu u stanju da kreativno delaju u ranim jutarnjim časovima, dok drugi idu "u krpice" već sa prvim petlima. Iako se možda niste pronašli u ta dva ekstrema, sigurno je da se i kod vas u većoj meri iskazuje jedan od dva temporalna vida produktivnosti: jutarnji ili večernji.
Izbor doba dana kada će se ponajviše delati pravo je svakog od nas. Međutim, ponekad se ustaljene navike i preferencije ovog tipa kose sa spoljašnjim zahtevima: iako ste večernja persona, vaš šef neće imati razumevanja za "jutarnju dezintegrisanost" i dug period buđenja. Nepoklapanje dnevnih faza aktivnosti u nekim slučajevima može da ugrozi i odnos/vezu: "jutarnji" i "večernji" partner imaće prilično različit bioritam, a shodno tome i prohteve. Rešenje je iznalaženje međuzone (mada ni to nije uvek lako ako se uzmu u obzir i drugi spoljni faktori koji oblikuju radni dan).
Često će se čuti komentari i kritike tipa "osoba koja ne voli da ustaje rano je jednostavno lenja", kasni odlazak u krevet pripisivaće se navikama iz studentskih dana… No, utešna činjenica (za one koji jednostavno ne mogu da izađu iz svog ekstremnog bioritma) jeste to da je, najverovatnije, u pitanju genetska predispozicija.
Proučavajući ovaj fenomen, naučnici sa Univerziteta Surrey pronašli su "trag" – gen označen kao Period 3, koji je zadužen za internu vremensku regulaciju tela. Njihovi rezultati su, između ostalog, pokazali da se ovaj gen u svojoj dužoj formi skoro uvek može naći kod ekstremnih ljubitelja jutarnjeg vremena. Nasuprot tome, kod večernjih tipova javlja se kratka varijanta gena. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 500 ljudi.
Naravno, nasleđe nije opravdanje za bioritam (u ovom slučaju, svesno ga možemo modifikovati). Ipak, utešno je znati da se barem jednom u opravdavanju svog jutarnjeg kašnjenja na posao možete pozvati i na – sopstvenu genetiku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com