Čini vam se, sasvim nedavno ste se vratile iz porodilišta sa svojom bebicom. Kao da je koliko juče vaše dete krenulo u školu, donelo prvu jedinicu i prvu peticu, prvi put se zaljubilo… Počelo je da pokazuje interesovanje za neko određeno zanimanje, pa promenilo interesovanje… Konačno se opredelilo za nešto, završilo fakultet i, za divno čudo, uspelo i da se zaposli. Eto, i taj dan je došao: vaše dete odlazi od kuće da živi u sopstvenom stanu, moguće da je već zasnovalo i sopstvenu porodicu. Niste više neophodne svojoj bebici (koju ćete uvek videti kao svoje dete). Pomalo zbunjujuć osećaj, kao što je zbunjujuće i prekidanje dugogodišnjih navika spremanja obroka detetu i čišćenja za njim.
Ipak, ispitivanja su pokazala da očevi znatno teže podnose odlazak dece od kuće nego majke i da će očevi, verovali ili ne, znatno češće zaplakati u takvoj situaciji nego majke. Za oboje je to, razume se, stresna situacija (stres ne mora uvek da znači da se nešto negativno dogodilo, već samo nešto što izaziva intenzivne emocije; dobijanje posla i diplomiranje su super stvari – i veoma stresne), ali reakcija oca i majke će se prilično razlikovati.
Pokazalo se da su očevi ti koji će prvi zaplakati. Za njih je šokantno saznanje da više ne moraju da se brinu o svojoj deci, da deca više nisu pod njihovom zaštitom. Naravno, ako su vam deca odrasla, ni vi ni vaš partner već neko vreme niste morali da ih štitite; međutim, trenutak odlaska deteta je onaj u kome očevi obično postanu svesni te činjenice.
Majke obično znatno bolje podnose odlazak dece. One tad postaju samopouzdanije i počinju da se interesuju i za druge stvari, za koje se do tada nisu interesovale. Pored toga, njihov odnos prema partneru postaje znatno intenzivniji.
Muškarci su jači pol? Izgleda, ne baš uvek – što ne znači da ima nečeg lošeg u tome. Taman dobijete priliku da ga lepo tešite, pa da i njegov odnos prema vama postane intenzivniji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com