Maloletnička trudnoća je u velikom broju zemalja, pa i kod nas, ne baš redak problem, ali je nekako najčešće uverenje da se to neće desiti baš vašoj ćerki, da se to dešava nekim drugim devojkama, ali ne i vašem detetu. A onda vam uplašena i uplakana ćerka prizna da je u drugom stanju. Podrška roditelja je u takvoj situaciji najvažnija.
Nažalost, najčešća reakcija roditelja kad saznaju takvu vest nije podrška svom detetu. Roditelji se osete razočarano u svoje dete, izdano, ljuti su i često reaguju agresivno, vređajući ili na drugi način povređujući dete koje je već ionako pod stresom i isprepadano. Sasvim je razumljivo da se roditelj u takvoj situaciji oseti loše, pa i povređeno, ali bi agresiju koju oseti ipak trebalo da izbaci na neki drugi način, koji neće povrediti dete kome su tada više nego ikad potrebni podrška i ljubav. Kasno – već ste se izvikali na ćerku i izvređali je? Onda bi dobro bilo što pre joj se izviniti, objasniti joj da ste tako govorili u ljutini i uveriti je da je ona i dalje vaša voljena ćerka. Jeste, pogrešila je što nije na vreme razmišljala o mogućim posledicama onog što radi, pogrešila je što se nije zaštitila od trudnoće (u nekim slučajevima, greška je i što je uopšte imala odnos), ali je i dalje vaše dete i vi je i dalje volite. I bićete uz nju.
Sledeće je, naravno, odluka šta dalje. Da li će ćerka zadržati trudnoću? Ako hoće, da li će nakon rođenja zadržati dete ili ga dati na usvajanje? Pažljivo – i obavezno zajedno s ćerkom, jer se radi o njenom telu i njenom detetu (da, da, trebalo je na to da misli ranije, ali prošlost se ne može izmeniti – a ćerka treba da nauči da donosi zrele odluke) – razmislite o razlozima „za“ i „protiv“ za svaku od tih mogućnosti. Taj razgovor treba obaviti nakon lekarskih pregleda, jer bi medicinski razlozi mogli učiniti nepreporučljivom neku od opcija.
Dete treba posavetovati, ali konačna odluka bi trebalo da bude njena, a roditelji bi trebalo da uvere ćerku da će, za šta god da se opredeli, biti uz nju i podržati je, čak i ako se ne slažu s izborom. A onda, u zavisnosti od donesene odluke, porodica treba da odluči kako će se stvari dalje odvijati (ako se trudnoća prekida, treba odabrati gde će se to obaviti i zakazati termin; ako se trudnoća zadržava i dete ostaje u porodici, treba se dogovoriti koliko će se ko starati o bebi dok majka ne bude dovoljno stara da sve obaveze oko deteta preuzme na sebe, i koliko će, ako je moguće, u svemu tome učestvovati detetov otac).
Ovakve situacije su izuzetno stresne za celu porodicu. Na roditeljima je, kao na starijim i zrelijim, da pokušaju da ublaže stres i da svom detetu pruže pomoć, podršku i bezuslovnu ljubav – tada sve nekako postane lakše za celu porodicu, a nekad se takva situacija pokaže i kao prikriveni blagoslov – recimo, rodi se divno bepče koje, uprkos nezgodnom početku, izraste u divno ljudsko biće za koje ste srećni što ste ga upoznali, a još i srećniji jer je član baš vaše porodice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com