Na nekim poslovima povremeno treba predstaviti svoje ideje, kompletan projekat, svoju firmu pred velikim brojem ljudi. I, ma koliko se dobro pripremili, moลพe se desiti da vam mozak u nekom trenutku stane i da, narodski reฤeno, odjednom niste u stanju da beknete. Sreฤom, postoji viลกe naฤina da se mozak ponovo pokrene.
Za poฤetak, da biste smanjile ลกansu da vam se to desi, dobro je unapred se temeljno pripremiti – izmeฤu ostalog, i tako ลกto ฤete svoje izlaganje isprobati nekoliko puta u praznoj sobi. Neki pokuลกavaju da izlaganje nauฤe napamet, kao da treba da recituju u ลกkoli – loลกa ideja, tada je vrlo verovatno da ฤe vam se mozak blokirati. Umesto toga, prilikom proba, razmiลกljajte o onome ลกto priฤate, o tome zaลกto birate baลก te reฤi. Tako ฤe vam se u mozak urezati suลกtina – ฤak i ako se ne setite taฤnih reฤi koje ste planirale da kaลพete, setiฤete se suลกtine onoga ลกto treba da predstavite i naฤi ฤete drugi naฤin da tu suลกtinu izloลพite.
Ako prilikom izlaganja koristite crteลพe, grafikone i sliฤno, moลพete ih upotrebiti i da osveลพite svoje pamฤenje, kao neลกto ลกto ฤe vas podsetiti dokle ste stigli s izlaganjem i ลกta je sledeฤe na redu da se priฤa.
Neka i vaลกe beleลกke budu pred vama, i neka budu napisane (ili odลกtampane) velikim slovima, s obojenim kljuฤnim delovima. Na taj naฤin ฤete ih vrlo brzo proฤitati ako se za tim ukaลพe potreba.
Kad vam mozak stane, fokusirajte pogled na jednu osobu u publici. Delovaฤete kao da namerno pravite dramsku pauzu kako biste podvukli ono ลกto govorite. Zadrลพite pogled na toj osobi ฤetiri sekunde, zatim pogledajte nekog drugog. Ponavljajte postupak dok vam se mozak ponovo ne pokrene (osim ako se to baลก otegne).
Druga moguฤnost je da ponovite ono ลกto ste upravo rekli. Ponavljanje je ionako dobra stvar kod izlaganja, a pomoฤi ฤe vaลกem mozgu da proradi i nastavi gde je stao. Sliฤna moguฤnost je da parafrazirate ono ลกto ste rekli, ฤesto i to pomaลพe da se veฤ nakon nekoliko sekundi normalno nastavi s izlaganjem.
Ako govorite maloj grupi, pitajte nekog od njih ลกta zasad misli o izloลพenom. Na to pitanje nije moguฤe odgovoriti sa „da“ ili „ne“, i dok vam ta osoba odgovara, imaฤete neลกto vremena da se saberete. Ako se obraฤate veฤoj grupi, postavite retoriฤko pitanje.
Joลก jedna moguฤnost: pitajte publiku gde ste stali. Nije sramota to uฤiniti, i veฤina ฤe verovatno saoseฤati s vama – svako zna kakav je pritisak govoriti pred velikom grupom. Samo nemojte to pitanje postavljati ฤesto, niti preuveliฤavati to ลกto vam se desilo („Jao, stvarno ne znam ลกta mi je, ovo mi se inaฤe ne deลกava…“).
Sreฤno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com