Kad pogledamo na sebe i svoj život, uvek nađemo nešto što bi moglo da bude i bolje. Mogle bismo da budemo vitkije ili da se ugojimo, mogle bismo da budemo u boljoj formi, bolje da se kontrolišemo, više da se družimo, da imamo bolji posao, više novca, više stvari… Ipak, ne treba zaboraviti ni da se radujemo onome što već imamo i što već jesmo.
Istina je da bismo neke stvari na sebi ili oko sebe baš i mogle da poboljšamo. Štošta bi i trebalo poboljšati – trebalo bi smršati ako nam gojaznost ugrožava zdravlje; trebalo bi bolje kontrolisati izlive besa ako njima povređujemo nekog; trebalo bi da budemo u boljoj formi ako nam neaktivnost pravi zdravstvene probleme; bilo bi dobro promeniti posao ako ovaj na kome smo donosi samo frustraciju (a ni plata nije baš neka)… Uvek može bolje. I često i odlučimo da ćemo poboljšati neki aspekt svog života, da ćemo popraviti nešto što pogrešno radimo, i smesta se „bacimo u akciju“.
Poboljšanje, međutim, ne dolazi odmah i izgubimo početni elan. Ili se suočimo s nekom teškoćom (nema zdrave hrane u blizini našeg radnog mesta) pa odustanemo. Moguće je i da smo od starta počeli nešto što se u roku koji smo dali sebi ne može ostvariti, pa nas neuspeh strahovito obeshrabri. Tada odustanemo i počnemo nešto novo čime ćemo sebi poboljšati život, a što nam se čini lakšim. Onda i tu odustanemo kod prve teškoće, i tako redom – mnogo toga bismo želele da postignemo, mnogo toga počnemo, a ništa ne dovedemo do kraja. Takva serija neuspeha ume da bude krajnje deprimirajuća i da dovede do toga da s vremenom izgubimo volju za bilo čim.
Kako to izbeći? Za početak, u startu znati da su nam potrebna izvesna „oruđa“ za uspeh bilo kakve „popravke“ u sopstvenom životu. Jedno od njih je sposobnost praštanja; kako praštanja drugima (ovo ne znači da treba da zaboravite uvrede niti da dopuštate drugima da vas iznova povređuju, ali ne treba ni da sami sebe iznova povređujete time što ćete ponovo i ponovo proživljavati bolne trenutke iz prošlosti), tako i praštanje sebi (pravili smo i pravićemo greške, nismo savršeni – to nije razlog da mučimo sebe krivicom, već nakon neuspeha treba nastaviti, kao dete koje padne i ogrebe kolena, pa ustane i nastavi da trči).
Sutra pročitajte o preostalim „alatkama“ neophodnim za popravke u sopstvenom životu, među njima i o onoj glavnoj – ljubavi prema sebi baš takvoj kakva jeste. Verujte, zaslužujete tu ljubav.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com