Danas se mnogi žale na neosetljivost svih oko sebe, na to što kao da ni oni koji bi trebalo da su im najbliži nemaju vremena ni koliko da ih saslušaju, a kamoli da još i pokažu saosećanje. S druge strane, nađu se i oni koji previše lako zaplaču, za svaku sitnicu, i čak su i sami svesni toga, ali ne znaju kako to da promene.
Na šta mislimo? Recimo, imali ste manje-više normalan život, za naše pojmove. Ništa gori nego što ga imaju drugi, možda i malčice bolji, s malo manje potresa. A onda, od nekog trenutka, najčešće od onda kad ste ostali sami (suprug iz ovog ili onog razloga više nije s vama, deca su odrasla i odselila se ili otišla nekud da studiraju), postali ste jako plačljivi, iako vam to ranije nije bio običaj. Na svačiju nevolju, radilo se o nekome koga znate ili ne znate, vi se rasplačete. Plačete i gledajući filmove ili serije, svaka iole dirljiva pričica iz novina može da vas rasplače. Ne osećate se nešto nesrećno niti neispunjeno, vaš sopstveni život vam se čini manje-više u redu, ali vas svačija nevolja, bilo da se radi o nekome ko postoji ili je ličnost iz fikcije, rasplače. Svesni ste da je to preterano, u nekim situacijama pred drugim ljudima vaše suze su neprikladne, ali ne znate kako sebi da pomognete ni kako da prestanete.
U ovakvoj situaciji jako je dobro već to što ste sami svesni da je tolika plačljivost preterana. Samo, i dalje ostaje problem što ne znate šta da uradite. Tu se najčešće radi o tome da su se u vama nakupili bol, frustracija, tuga zbog problema koje ste u životu imali (probleme ima svako), ali sebi ne priznajete da imate probleme, pa ih samim tim niti rešavate niti tužne stvari odbolujete. Svaka iole tužna ili dirljiva situacija onda vam posluži kao ventil da se isplačete, a da sebi i dalje ne morate da priznate da imate probleme i da vas boli.
Tada bi trebalo da pokušate da razmislite o tome koji su to problemi, pa da polako krenete i da ih rešavate. Nije isključeno da to nećete moći sami, i da bi vam dobro došla pomoć stručnjaka (psihologa). Čak i uz pomoć psihologa, može se desiti da rešavanje ovakve situacije ne ide ni brzo ni lako, ali uz upornost i istrajnost može se i to postići – a onda ćete u nekom trenutku osetiti kao da vam je težak teret pao s leđa, kao da ponovo možete da dišete punim plućima, a vreme kada ste plakali zbog svega i svačega ostaće samo uspomena.
Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com