Majka je svakom od nas veoma važna osoba u životu, ali skoro da i nema nikog ko se sa svojom majkom slaže u ama baš svemu. Samo po sebi to nije loše – različite osobe imaće različita mišljenja, samo bi bilo poželjno, ako je ikako moguće, izbeći „svađu na krv i nož“ – a sukob, nažalost, nekad i dotle dođe.
Sukob s majkom će uvek biti emotivno obojen – pa majka nam je. Čest je i osećaj krivice: to je žena koja nas je rodila, odgajila, brinula o nama; imamo li mi nakon svega toga pravo da se ne složimo s njom, da se čak i posvađamo? Imamo, naravno, i majka i mi smo ljudi, svako sa svojim viđenjem sveta i sopstvenim prioritetima, sopstvenim vrlinama i manama, ali, čak i kada smo svesni, kao što uglavnom jesmo, da je povremeno neslaganje, pa i povremeni sukob, neizbežan (da ne spominjemo sad one teže slučajeve kada su svađe konstantne i kada normalan odnos više ne postoji), opet je lako osetiti krivicu jer se suprotstavljamo majci. Jednoj i jedinoj. Sad, kako se ne složiti s majkom, a da to ne dovede do sukoba?
Prvi korak, kada se u nečemu ne slažete s majkom, jeste da prihvatite činjenicu da o tome-i-tome ne delite isto mišljenje. Tada je dobro, umesto da se odmah uleti u raspravu, razmisliti zbog čega vaša majka misli to što misli, koja su je iskustva iz njenog života mogla navesti na takav zaključak. Ovo znači da majku za početak treba saslušati dok vam izlaže svoje – ljudi obično, pre nego što će saslušati vas, žele da se uvere da ste vi zaista čuli njih. To možete učiniti neverbalno, klimanjem glave i/ili osmehom (pazite samo da gestom ne pošaljete pogrešnu poruku, da ne ispadne da ste se složile s majkom umesto da samo prihvatate da je njeno mišljenje takvo-i-takvo), a može i verbalno, frazama kao što su: „Razumem šta mi govoriš“, „Izgleda da (parafrazirajte ono što vam je rečeno)“, „Zvuči kao da (parafrazirajte rečeno)“, „Čini mi se da (parafrazirajte rečeno)“. Koju ćete frazu od poslednje tri odabrati zavisi od toga da li je vaša majka vizuelni, auditivni ili takozvani kinetički tip, to jest, da li su joj vid, sluh ili dodir i pokret primarni.
Sledeći korak jeste da pokažete da, mada se ne slažete nužno s njom, razumete da joj je ono o čemu govori važno. To se najlakše postiže rečenicom: „Shvatam da je ovo tebi veoma bitno“. Nakon toga, preostaje vam da izrazite svoje mišljenje. Nemojte rečenicu početi sa „ali“, jer time negirate ono što je vaša majka rekla, bolje je: „Moje mišljenje o tome je…“ ili nešto slično tome. Završite sopstvenom željom. Dobar način da je izrazite je: „Mnogo bi mi značilo kada bi…“.
Nema garancije da do teškog sukoba neće doći, ima onih koji se čvrsto drže svog viđenja kao jedino ispravnog – i to jedino ispravnog za svakog, ne samo za njih same. Ipak, ovako pažljivo ponašanje (zapravo, normalan, civilizovan razgovor između dva razumna bića) znatno povećava šansu da obe strane prihvate da se u nečemu ne slažu, ali se i dalje međusobno cene i vole, i da nikakve potrebe za svađom nema.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com