Svakome se u nekom trenutku omakne neki gaf. To se može desiti bilo kad i bilo gde. Neki gafovi prođu nezapaženo; neki pak mogu imati negativne posledice. Recimo, na poslu vam se omakne nešto neprilično, neki neprikladan izraz kao što je psovka, ili vam izleti nešto „žestoko“ što definitivno ne bi trebalo reći na poslu (zapravo, ne bi bilo pristojno ni poželjno takve stvari izgovarati bilo gde, ali na poslu vam mogu doneti prilično neprijatne posledice). Ups. Šta tad?
To najviše zavisi od prirode i jačine vašeg ispada. Izvinjenje je, naravno, neophodno, ali ako se radi o nekom sitnijem lapsusu, beskrajno izvinjavanje bi vam samo odmoglo, jer bi preuveličalo problem koji zapravo i nije toliko veliki. Dakle, ako je reč o nečemu sitnijem, kratko izvinjenje uz neku vrstu objašnjenja (nešto tipa: „Izvinite, provela sam vikend s ujakom koji ne prestaje da psuje.“) biće sasvim dovoljno – ljudi greše, čega su i vaše kolege, pa i vaši nadređeni, sasvim sigurno svesni.
Sad, šta ako se radi o nečemu krupnijem? Tada bi bilo dobro da šefu prosledite pismeno izvinjenje, u kome ćete reći da vam je žao zbog ispada, da ste svesne da ste preterale i da se to više neće ponoviti. Ni to pismeno izvinjenje ne bi trebalo da bude predugačko – traktat od tri strane u kome dubinski analizirate veličinu svog greha neće vam pomoći, samo će dodatno iznervirati vašeg šefa. Desilo vam se da opsujete pred klijentom? Izvinite se i pokušajte da se opravdate strastvenim zalaganjem za posao koji radite.
Naravno, bolje je sprečiti nego lečiti, dakle, kako izbeći ovakve gafove? Pokušajte da slušate zvuk svog glasa dok govorite i da se držite formalno, ali opušteno. Tako ne bi trebalo da postanete previše ležerni, pa je i manja verovatnoća da će vam se omaći nešto neprikladno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com