Snalažljivi mladi ljudi koji žele da se odvoje od roditelja, a nemaju sopstveni stan ni finansijskih mogućnosti da ga iznajme, neretko se udruže i zajedničkim snagama iznajme stan. Neverovatno je koliko brzo vam cimeri s kojima na taj način živite mogu postati kao porodica, ali ne treba se zavaravati.
Mladi ste, na studijama ili imate nekakav posao, prvi put ste se odvojili od roditelja, i život vam liči na uzbudljivu avanturu. Konačno odvojeni od roditelja! Niko da vam zvoca o tome kad se vraćate, dokle smete da ostanete, imate slobodu za kojom ste toliko žudeli. Doduše, nije baš da možete da radite sve što vam padne na pamet, jer životni prostor ipak delite s još nekim ljudima – s cimerima. Možda su vam odavno prijatelji, možda ih samo površno znate, ljudi koji vam deluju manje-više normalno i s kojima ste se udružili kako biste uspeli da plaćate troškove stanovanja u iznajmljenom prostoru. Malčice se vi prilagođavate njima, malčice oni vama, sukobi su neizbežni, ali ima tu i mnogo toga lepog.
Prvi put ste se odvojili od roditelja, i u vama još uvek postoji blag strah od nepoznatog. Cimeri vam super dođu da s vama podele taj strah, makar niko od vas nikada reč ne progovorio o tome. Svi zajedno učestvujete u uzbudljivoj i još uvek novoj avanturi života odraslih osoba, i može da ispadne da je prilično lako zbližiti se s cimerima. Pričate jedni drugima šta vam se dešava, ako već i ne izlazite zajedno, delite životni prostor, delite mnogo toga, ti ljudi koje ste možda tek skoro upoznali dođu vam maltene kao nova porodica, vežete se za njih, jer je toliko toga kroz šta zajedno prolazite.
A onda, u nekom trenutku, vaši cimeri odluče da ste vi tu višak. Daju vam neko obrazloženje zašto žele da se iselite, možda su vam rekli istinu, možda ne, tek, ne žele vas više tu. Možda im nešto smeta kod vas; možda ste u mešanom muško-ženskom društvu, recimo s jednim muškarcem i jednom ženom, i njih dvoje su postali par, a vi treći koji smeta. Ko zna? Tek, ne samo što ostajete bez krova nad glavom (ne baš odmah, teško da će vas smesta izbaciti) već vas to odbacivanje i emotivno pogodi, kao da vas je porodica odbacila. A sve ono kroz šta ste zajedno prošli, a… Nije vam jasno: kako su mogli to da vam urade?
Vremenom, nakon što nađete sebi novo mesto gde ćete živeti, možda i nešto bolje od onog što ste imali s cimerima, nakon što isfantazirate sve moguće osvete i to vas prođe, shvatite da ste imali iluziju, slatku doduše, ali iluziju. Zamišljali ste da su vam cimeri porodica, a oni to nisu bili. Bili su to samo ljudi otprilike vaših godina, s istim ciljem kao i vi (da se odvoje od roditelja i započnu samostalan život), s kojima ste se udružili radi ostvarivanja tog cilja i deljenja troškova stanovanja. Ništa više. Onda je njihov život krenuo dalje.
A pošto je i vaš život krenuo dalje, i pošto ste na pravo mesto smestili svoje viđenje cimera, ostaje vam da uživate u životu koliko god možete, snalazite se kako umete – a cimeri ostaju uspomena, manje ili više lepa, dok život s njima ostaje kao korisno iskustvo iz kog se mnogo toga može naučiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com