Običaj je da prilikom venčanja žena preuzme muževljevo prezime, ali to nije uvek slučaj. Nekad će, iz ovih ili onih razloga, žena zadržati sopstveno prezime, i to bi trebalo poštovati – između ostalog, i time što će pošta poslata njoj biti poslata na pravo ime.
Razlozi zbog kojih se žena odluči da zadrži prezime su različiti. Nekada je to praktičan postupak, ako je žena u profesionalnom životu poznata pod određenim imenom (tu kao mogućnost postoji i da žena i zadrži svoje prezime i preuzme muževljevo, ali se nekima dvostruko prezime čini predugačkim i nepraktičnim). Nekada je to više emotivan postupak, naglašavanje nezavisnosti i samostalnosti. A može da bude i nešto treće, četvrto, peto… Šta god da je u pitanju, ženino je pravo da zadrži devojačko prezime, i to treba poštovati.
Jedan od načina da se poštovanje pokaže jeste i da se ono što se šalje toj ženi šalje na njeno ime i prezime. Pa zar to nije uvek slučaj? Nije, onda kada se nešto pošalje gospodinu i gospođi (ubaciti prezime po izboru). Tačno je da je ona sada u braku, ali muževljevo prezime nije i njeno, i na to bi trebalo obratiti pažnju kada se piše kome pismo ili pošiljka idu.
Da ne bude zabune, to što će nešto biti adresirano na gospodina i gospođu te-i-te ne mora da bude znak nepoštovanja, vrlo lako može da se radi o najobičnijem previdu. Ipak, ako je žena već želela da zadrži svoje prezime, najverovatnije joj neće prijati da se njena želja i njen postupak na taj način ignorišu, pa makar to bilo i nehotice.
Naravno, napraviti ovakvu grešku nije nikakav zločin. Greške se dešavaju svima, a ovakva greška ne prouzrokuje ništa gore od neprijatnog osećaja. Samo bi, pristojnosti radi, trebalo obratiti pažnju i na ovakve sitnice – takav mali znak poštovanja nečijeg izbora može prilično da prija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com