Možda bi bilo bolje ovako, možda onako, a možda, ipak, na treći način (pod pretpostavkom da ne postoji četvrti), ili možda… Nekad je zaista teško doneti odluku o nečemu – čini vam se da jedna varijanta ima nekih prednosti, a ni druga varijanta nije tako loša; mane prve varijante su ovakve, mane druge varijante onakve… Ova vrsta premišljanja ume prilično da potraje (nadamo se, ne i kada birate kakav ćete sendvič pojesti ili kad se radi o nečemu podjednako trivijalnom) i, što je još gore, može se desiti da na kraju ne budete ništa pametnije nego na početku – da i dalje niste sigurne šta da uradite i da nikakvu odluku i ne donesete. Zato, evo nekih saveta kako da lakše i brže donesete odluku.
Uvek je dobro da posmatrate stvari iz svih uglova, kao i da razmislite koje bi apsolutno najgore posledice bile. Jednom kada pažljivo razmislite na šta bi ličile te najgore posledice, može se desiti da zaključite da i nisu baš toliko „tragične“ kao što ste na početku mislile.
Pravljenje spiskova obično pomaže da se razbistre misli. Zato ne bi bilo loše da sastavite listu svih stvari koje su „za“ vašu odluku i „protiv“ nje. Jednom kada budete imale tu listu pred očima, razmislite šta je to što vam je zaista bitno (recimo, to što biste na nekom poslu mogle da napredujete zaista ne znači mnogo ako uopšte ne želite da se bavite tom branšom).
Distanca je odlična pozicija za sagledavanje stvari. Sigurno znate da ljudi sa strane često vide stvari mnogo objektivnije. Ne mislimo ovim da kažemo da bi trebalo odluku da prepustite nekom drugom, nezainteresovanom nego da bi bilo korisno ako uspete da zamislite da ste neko ko uopšte nije upleten u tu situaciju i da treba da date savet u vezi s tom situacijom. Na taj način možete steći nova gledišta i dobiti nove ideje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com