„Ma, ostaviću vas negde na ulici!“: jedno dete odbija da vas posluša, drugo misli da je to baš zabavno pa ga podbada, vi ste već nervozni od posla i dođe vam da sopstvenu decu ostavite negde – ako ne u šumi, kao zla maćeha iz priče, onda negde na ulici, pa neka ih uzme ko ih hoće. Niste užasna majka ako povremeno pomislite ovako nešto, takve misli se dešavaju, ali za agresivne misli je obavezno da umete da ih kontrolišete.
Ako vam se često dešavaju, zapitajte se od čega se vi toliko branite – šta je to zbog čega se osećate toliko saterano u ćošak, toliko preopterećeno. Ovakve misli su jak signal da ste preopterećeni. Rešenje? Priznajte sebi da ne možete sve sami, da vam je neophodna pomoć, i potrudite se da pomoć nađete, da nađete nekoga ko bi vam olakšao teret.
„E, tako ti i treba!“: nečije vrištavo derište je „popilo šamarčinu“ za koju smatrate da ju je i zaslužilo, šef je poprilično izgrdio vašu lenju, tračevima sklonu koleginicu, komšinicu koju ne možete da smislite jer stalno krešti ostavio je muž, i vi zlurado pomislite da su dobili baš ono što su svojim ponašanjem sami tražili. Sad, zluradost je mešavina zlobe i zavisti – dakle, nije nešto lepo, ali oba ova osećanja su prirodna i mogu da vam posluže kao podstrek. Iskoristite to! Razmislite koje su vam jake strane, a koje su pomalo klimave, i potrudite se da one slabije ojačate.
„Vau, kakav tip!“: vidite izuzetno zgodnog muškarca i nakratko sanjarite o tome kako bi vam bilo s njim, iako ste već u vezi koju smatrate srećnom. Ovo je potpuno prirodna reakcija i ne bi trebalo da se osećate krivom zbog nje (barem ne ako se ne izlanete pred svojim partnerom i tako ga povredite). Samo, ako na ovaj način reagujete maltene na svakog iole zgodnog muškarca koga vidite, trebalo bi da se zapitate šta je to čime niste zadovoljni u svojoj vezi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com