Čudesnom zovu slatkiša skoro je nemoguće odoleti: osim nekoliko srećnica koje tvrde kako uopšte ne vole slatko, ostatak čovečanstva uživa u čokoladama, tortama i ostalim predivnim produktima slične vrste. Ipak (i uprkos neponovljivom užitku), ponekad treba zastati i – smanjiti (ili ukinuti) količinu slatkiša koja se dnevno unosi u organizam. To, naravno, nije nimalo jednostavno, posebno uz obilje slika dobrih kolača, bombona i drugih slatkiša kojima nas svakodnevno bombarduju putem reklama.
Postoji više razloga zašto ponekad treba zaista povesti računa o količini šećera u ishrani. Prvi je, svakako, zdravstvene prirode: ukoliko imate problema sa težinom, povišen šećer ili neku drugu vrstu smetnje povezanu sa šećerom u ishrani, tada zaista treba poslušati savet lekara i jesti manje slatkiša. Međutim, čak i da ste savršenog zdravlja, sa apsolutno „sagorevajućim“ metabolizmom, to ne služi kao opravdanje za prekomernu konzumaciju slatkog. Postoji kategorija koja se označava kao „zavisnik od slatkog“, a ova (kao ni bilo koja druga zavisnost) ne vodi ničemu dobrom. Pomislite samo na zamorne odlaske zubaru ili na troškove koje pravite da biste pojeli svoju omiljenu skupu čokoladu…
Prava zavisnica neće se lako odreći slatkog, ali postoji više načina kako staviti stvari pod kontrolu. Pre svega, treba početi sa malim smanjivanjem količine, kao i sa izbacivanjem onog što nije najnužnije. To znači da ne jedete slatko ukoliko vam se zaista ne jede ili ako ne volite baš tu vrstu torte, kolača ili keksa. Pored toga, u momentima stresa i nervoze treba zaobići u širokom luku tehniku „pojesti sopstveni problem“ – dakle, bez noćnih poseta frižideru ili iznenadnih kupovina bombonica na prvom kiosku.
Svođenjem slatkog na razumnu količinu biće sačuvana mera zadovoljstva, dok će argumenti „pravilne ishrane“ takođe biti zadovoljeni. Nije teško, samo treba probati…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com