Kada vidite buduću mamu sa "stomakom do zuba", može se desiti da sebi postavite pitanje iz naslova, naročito ako se radi o osobi koja vam deluje kao krhka ženica. Stvarno, kako joj uspeva? Zar je stomak ne vuče napred? Naučnici su se pozabavili ovim pitanjem, i smatraju da se radi o izvesnim razlikama u građi između muškaraca i žena.
Da budemo precizniji, radi se o malim razlikama u građi donjeg dela leđa i kukova. Te naizgled sitne razlike omogućavaju ženama da prilagode svoj centar ravnoteže tako da izađe na kraj s dodatnom težinom bebe (i ne samo bebe, tu su i posteljica, plodova voda…). Istraživanje je otkrilo da je ključni zglob kuka kod žena 14 procenata veći nego kod muškaraca. Pored toga, otkriveno je da je jedan od pršljenova u donjem delu kičme kod žena klinastog oblika, dok je kod muškaraca više četvrtast.
Da ne bude zabune, to ne znači da je lako nositi bebu u stomaku. Može da bude neugodno, a kasnije postaje i prilično naporno. Međutim, naučnici smatraju da bi, bez ovih razlika između muškaraca i žena, verovatno bilo znatno napornije. Između ostalog, to znači i da bi muškarcima, kada bi u svom telu nosili nerođeno dete, bilo teže nego ženama, jer im građa nije prilagođena tome.
Kada su nastale ove razlike u muškoj i ženskoj građi? Ne zna se tačno, ali smatra se da je to bilo nakon što je čovek počeo da se uspravlja i da ide na dve noge, pošto je životinjama koje idu na četiri noge znatno lakše da izađu na kraj s dodatnom težinom koju nose u toku trudnoće.
Naizgled tako sitne razlike u građi nekih kostiju (nešto veći zglob kuka i jedan drugačije oblikovan pršljen), a omogućavaju da se lakše podnese jedno od najvećih čuda u prirodi – donošenje na svet potpuno novog života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com