Svakodnevni boravak u zadimljenoj kuhinji najčešće podrazumeva kretanje u ograničenom prostoru, vrućinu i napor, jednom rečju – dosadnu rutinu. Ali, dnevna potreba za hranom, kako pojedinca tako i cele porodice, ne može biti odložena, tako da teret kuvanja i pripremanja obroka po nepisanom pravilu biva „dodeljen“ ženi. Naravno, postoje ljudi (oba pola) koji zaista vole da pripremaju raznovrsna jela i kojima eksperiment kada je hrana u pitanju ne predstavlja nikakav problem.
Novina o kojoj će biti reči, poznata kao solarno kuvanje, može biti korisna i interesantna za obe kategorije: onima koji ne vole kuvanje i kuhinjski prostor predstavljaće prijatnu promenu, dok će „eksperimentatori“ uživati u istraživanju novih mogućnosti. Ovome treba dodati i to da je metoda kuvanja na suncu u skladu sa ekološkim propisima i da predstavlja uštedu energije, koja je preiskorišćena u tehnološki orijentisanoj civilizaciji.
Prvu posudu za solarno kuvanje konstruisao je švajcarski prirodnjak Horas de Sosir još 1767. godine. Danas je metoda solarnog kuvanja najviše prisutna u Kini i Indiji, gde je više od 100 000 ljudi koristi za dnevno pripremanje hrane.
Mogu se izdvojiti tri vrste posuda za solarno kuvanje: one u obliku kutije, panel posude, kao i tzv. parabolične posude. Prve su posebno pogodne za pripremanje većih količina hrane, dok je za druge karakteristično da se više ploča koje reflektuju sunčevu svetlost koncentriše oko posude za pripremu hrane, te da se veoma lako konstruišu. Parabolične posude se najbrže zagrevaju, ali se kod njih javlja problem jer konkavni disk koji fokusira sunčeve zrake mora biti stalno „podešavan“, tako da ostane u fokusu.
Ova nova metoda sobom nosi niz prednosti i zaista predstavlja dobar način da se izbegne zatvoren prostor i umanji (zlo)upotreba energetskih resursa. Jedini problem jeste – šta uraditi kada ste usred pripreme obilnog ručka za goste, a oblak „naiđe“ preko sunca?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com