S problemom iz naslova su se mnogi susreli. Ne samo to, već se s njim susreću dovoljno često da ih to sve više nervira – a ne žele da budu nepristojni. S druge strane, ne znaju ni šta da kažu u takvim situacijama, što ih dodatno nervira.
Ako ste sitne, redovno vam (neretko i oni koje ste tek upoznale) kažu da ste sitne. Ukoliko ste visoke, onda je: "Jao, što ste visoke!" Često sa sobom vodite dvoje male dece i komentar bude: "Vi baš imate pune ruke posla!" (uz implikaciju da su vam deca koju obožavate opterećenje, valjda zato što oni koji vam to kažu decu vide kao teret, a ne kao radost). Izgledate mladoliko, i redovno čujete da izgledate baš mladoliko. I tako redom.
Da to čujete povremeno, pa nikom ništa, promrmljate nešto, osetite se zbunjeno, stvar prođe, idete dalje. Međutim, velikom broju dama se dešava da jedne te iste komentare slušaju vrlo često. Ljudi ne znaju šta bi im rekli, pa kažu prvo što im padne na pamet (inspirativno koliko i priča o tome da je leti vruće, zimi hladno, kad pada kiša, mokro, i da sve poskupljuje), bez obzira na to koliko to bilo stereotipno, nekad i implicitno uvredljivo (još je i gore kad je implicitna uvreda na račun vaše dece).
Šta u takvim situacijama? Setite se da takve komentare ne treba uzimati lično. Nemaju ti komentari zaista veze s vama; imaju veze s onima koji ih izgovaraju, s time da oni nemaju pojma šta bi rekli, a smatraju da ne mogu da ćute. Nasmešite se, odgovorite im nešto neodređeno ("Zar nisam srećnica?", "Aha, tako je", i slično), i tom odgovoru, kao i toj komunikaciji, posvetite onoliko pažnje koliko i oni koji su vam uputili komentar, što će reći, ne baš mnogo. A kako je cela stvar bez značaja, zaista nema razloga nervirati se povodom toga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com