Kloniranje je tema oko koje su mišljenja javnosti, naučnika i laika jasno podeljena i suprotstavljena. Nekima se mogućnost kompletne reprodukcije ljudskog organizma čini kao srećno rešenje za mnoge situacije (sterilitet, gubitak srodnika), dok je za druge i sama mogućnost kloniranja amoralna i pogrešna.
Detalj koji većina tekstova, debata i problematizacija po pravilu ispušta iz vida jeste položaj žene unutar (mogućeg) procesa kloniranja. Svakako, žena je potencijalni nosilac embriona, te je stoga njeno mesto nezaobilazno, ali se postavlja pitanje kako bi se činjenica kloniranja reflektovala na položaj žene. Pre svega, istraživački timovi koji u planu imaju humano kloniranje, po pravilu naglašavaju da su njihovi napori motivisani odlukom da se prevaziđe problem muškog steriliteta. Ovu očiglednu rodnu diskriminaciju (šta je sa ekvivalentnim ženskim problemom?) dodatno prati činjenica da su na „listi“ za kloniranje najčešće prijavljeni muškarci, tako da bi u budućnosti rodni balans mogao biti narušen. Uz sve pomenuto, valja dodati i to da skupe procese kloniranja, izrade sopstvene kopije, muškarci mogu da priušte u većem broju slučajeva, pošto, prema statistikama, zarađuju više i dobijaju unosnije poslove.
Potencijalni problem, koji neki analitičari potcrtavaju, jeste i odnos žene koja je „majka“ klona prema budućem detetu. I dan-danas je relacija „surogat-majke“ i deteta koje ona nosi često problematična, jer se dešava da žena promeni mišljenje i reši da zadrži dete, što neretko rezultira sudskim procesom. Slične situacije (i još komplikovanije) moguće su u potencijalnom kloniranju.
Pitanje kloniranja odista je ozbiljno, te zahteva etičko, naučno, personalno i svako drugo promišljanje, ali sa obaveznim učešćem žena na najvišem nivou. U Americi se skorašnja diskusija povodom toga vodila između predsednika Buša i pape Jovana Pavla II, pri čemu je papa zahtevao od predsednika da ukine federalne fondove namenjene istraživanju kloniranja. Pol obojice diskutanata posve je očigledan, a odsustvo ženskog glasa – evidentno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com