Nije nikakva retkost da se u ovakvoj ili onakvoj situaciji postavi pitanje ko bi trebalo prvi da pozove, ko kome da se javi. U principu, strogih pravila nema – a izostanak nečijeg poziva je prilično slab izgovor za odbijanje komunikacije s tom osobom.
Konkretan primer: imate dve mlade rođake koje žive u drugom gradu ili drugoj zemlji. Svake godine dođu na dve nedelje u vaš grad, i tada ostanu s roditeljima. Vi znate otprilike kada one dolaze, pa ih pozovete i dogovorite se da se vidite s njima. I, jednom takvom prilikom, saznate nešto interesantno: njih dve veruju da, kad one dođu u grad, svi od rodbine treba njih da pozovu, ukoliko žele da ih vide, one se same ne javljaju nikom. Tako se, recimo, prošle godine desilo da se nisu videle sa svojom bakom, jer ih ona nije pozvala (vi, inače, znate da ih ta baka jako voli, ali i da je savršeno moguće da nije ni znala da su njih dve u gradu, da nije znala kad tačno treba da dođu, i sasvim je moguće da je niko nije obavestio). Onda se upitate: postoje li tu uopšte neka pravila ko bi koga trebalo da pozove?
Striktnih pravila nema. Jeste, mogu rođaci koji žele da ih vide da zovu njih, ali mogu i one nekome da se jave – valjda ima i nekoga koga one žele da vide, nije im valjda viđanje sa srodnicima samo mrsko ispunjavanje dužnosti, pa su srećne ako to izbegnu? A što se tiče dela priče s bakom, ukoliko su rešile da je iz nekog razloga izbegavaju, mogle bi da pokušaju da nađu bolji izgovor od toga što se dama u godinama nije setila da ih pozove, ili možda nije ni znala da su tu pa da može da ih zove. Naravno, može da se desi da one zaista imaju neki ozbiljan, pa i bolan razlog zbog kojeg ne žele da vide baku, ali bilo bi učtivo, ako ne žele da iznesu taj razlog, da smisle nešto uverljivije od "pa nije nas zvala".
Sve u svemu, nema pravila kojih je neophodno pridržavati se, a "ko će koga da zove" spada u igre pokazivanja ko je glavni i za kime se juri, a ne u ozbiljan razlog za bilo šta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com