Koliko često maštate?

Kao devojčice smo sve želele da budemo Snežane, Pepeljuge i Zlatokose. Maštale smo o haljinama, prinčevima i, naravno, dugačkoj plavoj kosi. Neke i danas žive taj san, u doduše mnogo realnijoj verziji – farba, muž i jedna haljina godišnje. Ali šta to žene zapravo sanjaju? Čemu se nadaju? Šta žele?

Scena: Tropsko ostrvo, „ona“ sedi u hladu kokosove palme i gleda preplanulog mišićavog momka kako joj se približava.
Scena: Visoka litica, „ona“ u krinolini, razmišlja da prekrati sebi ljubavne jade, ali iz opasnih misli je trgne dozivanje dragog, koji se grčevito vere uz stenu.

A možda i nisu sve fantazije povezane sa muškarcima!
Scena: „Ona“ velikom brzinom vozi svoj veliki srebrni kabrio, vetar u kosi i stari dobri hit na radiju, „Tropicana beach“ Džordža Majkla.
Scena: Veselo devojačko veče, visoke štikle i veliki šeširi na Španskom trgu u Rimu, na večeri „Žene pod zvezdama“.

I onda dalje…

Maštala sam da me zaprosi u privatnom avionu iznad Beograda. Postoji barem jedna žena u ovom gradu koja je to doživela.

Prepun restoran na Mediteranu, neočekivano nestaje svetla i zavlada potpuni mrak. Velika torta, pravo niotkuda, a svi znani i neznani pevaju „Happy birthday to you“. Neke među nama su doživele ostvarenje svojih maštarija.

Normalna žena pomisli na seks više puta dnevno. Tuširanje udvoje, u smiraj dana, na nekom dalekom ranču. Peščana plaža, dva gola tela zapljuskuju talasi, kao u spotu „Weaked game“ Ajzaka. Ali, bolje da ne zadiremo previše u ovaj neistraženi deo ženske svesti.

Koliko često žene maštare, govori činjenica da većina nas stalno očekuje da nam se nešto neočekivano desi. Preispitajte se, videćete da ste uvek spremne i računate na svake eventualnosti. U prodavnicu idemo našminkane (statistike pouzdano govore o tome da ćete njega sresti baš onda kada budete najgore izgledale po vašem mišljenju). Uspravljeno i ponosno hodamo zanosno noseći svoje telo kad god prolazimo kroz ulicu gde on radi. Uvek se može desiti da on baš tada slučajno izađe na prozor. A najbolji dokaz je stvar koja nas uvek nepogrešivo odaje – misteriozna torbica.

Nadamo se da ćemo jednako zavodljivo izgledati na desetogodišnjici mature kao na premijeri. Da će jednom onaj dečko iz cvećare ići niz ulicu u pravcu naše kuće. Da će i nama neko jednom napisati pesmu. Da će nama naša deca dati priznanje kad budemo ostarele. Da ćemo biti jednom na prelepom venčanju u ulozi majke i svekrve. Da će i za nama neko jednog dalekog dana zaplakati i reći: „Bila je divna…“

Šta još jedna žena može poželeti?

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com