Koliko često zaista koristite mozak, a koliko zapravo samo rutinski odrađujete ono što morate, i ne razmišljajući o tome? I koliko se potrudite da zapamtite, a koliko prepuštate ceduljicama i raznoraznim podsetnicima? Način na koji upotrebljavate mozak u velikoj meri određuje koliko dugo i koliko dobro će vas služiti.
Da ne bude zabune, svakako da je bolje da koristite podsetnik nego da zaboravite na nešto važno. Međutim, dobro je ako možete da izvedete da vam podsetnik služi samo kao prva pomoć kad vam zbog umora ili stresa zakaže mozak, to jest da u njega zapišete sve važno, ali da ne osećate često potrebu da ga i otvorite. Takođe, dobro je što redovnije koristiti mozak za što više različitih stvari – kako za posao tako i za različite zanimacije. Možete učiti neki jezik, rešavati ukrštene reči, ići na neki kurs usavršavanja…
S korišćenjem mozga je slična stvar kao i s treniranjem. Sportista koji ne trenira redovno gubi kondiciju i svoje sposobnosti. Većina nas je sklona tome da isključi mozak i samo rutinski uradi ono što mora, da ne pamti nego da samo napravi beleške, ali to s vremenom dovodi do slabljenja moždanih sposobnosti. Postaje sve teže učiti bilo šta novo, sve teže, ako ne i nemoguće, zapamtiti bilo šta. A ne mora da bude tako – slabljenje mozga više je posledica toga što ga ne upotrebljavamo nego starosti, jer postoje i stariji ljudi – oni od 70, 80, 90 godina – koji, zato što su celog života učili nove stvari, i dalje mogu da savladaju potpuno nov jezik ili, recimo, nauče da rade na kompjuteru.
Ono što je još važno za dobar rad mozga jeste hrana – glikoza, fosfor, vitamini B grupe i određene masne kiseline. Nedostatak ovih sastojaka u ishrani dovešće do pada koncentracije, umora i teškoća u pamćenju, pa je, naročito ako se spremate za veće umne napore, obavezno obezbediti ih bilo u vidu hrane, bilo u vidu vitaminskih dodataka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com