Postoje trenuci u svačijem životu kada oseti kao da se zaglavio, i ne može dalje ni makac, a brige ga izjedaju. Neretko se to dešava i prilikom većih promena u životu; osećate da ste na milost i nemilost okolnostima, i osećate se nekako zaglavljeno, ne znate šta biste dalje. U takvim trenucima jako pomaže kretati se.
Možda zvuči paradoksalno da je moguće osetiti se "zaglavljeno" onda kada su u toku promene u vašem životu, ali ne samo da je moguće već nije ni retko. Osećaj "zaglavljenosti" je osećaj bespomoćnosti, nedostatka ikakve kontrole nad svojim životom, a taj osećaj nije nikakva retkost kada vam se dešavaju promene. Možete, čak, i da na racionalnom nivou budete svesni da je taj neprijatan osećaj iluzija, jer se sve oko vas zapravo kreće, jer se i vi zapravo krećete, ali osećaj je i dalje tu, i ne znate kako da ga se oslobodite.
Odgovor je: kretanjem. Bukvalno. Nije toliko bitno šta konkretno radite, važno je da se pokrenete i uradite nešto. To može da bude šetnja, pranje sudova, sređivanje ormana, odlazak u teretanu, zalivanje biljaka… Nećete se trajno osloboditi osećaja "zaglavljenosti", to nije ni moguće, ali za taj trenutak hoćete, i osetićete se bolje, kao neko ko je nešto uradio i ko nije sasvim bespomoćan.
Dodatna pomoć za prevazilaženje ovog neprijatnog osećaja je nešto kompleksnija i zahteva veću angažovanost i organizaciju, a sastoji se u tome da "pospremite" ne samo orman već i način života: redovno jedite (i to zdravo koliko god je moguće), redovno vežbajte, spavajte dovoljno (ali ne previše, to bi vam izazvalo dodatni osećaj umora i bezvoljnosti) i pijte dovoljno vode. Ukoliko tako redovno postupate, osećaćete da, uprkos promenama, imate kontrolu nad svojim životom, a onda će se i osećaj "zaglavljenosti" znatno ređe javljati – da i ne spominjemo da ćete se odlično osećati u sopstvenom telu, što je nešto za šta su mnogi maltene zaboravili kako je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com