Svi znamo (ili bi trebalo da znamo) koliko je važno da su nam čiste ruke. Time štitimo i same ruke od raznoraznih gljivičnih i bakterijskih oboljenja, a i ostatak organizma (recimo, od uzimanja hrane prljavim rukama). Ipak, sa higijenom ne treba preterivati, to jest, treba koristiti adekvatna sredstva.
Sama koža poseduje mehanizme koji je brane od preteranog razmnožavanja mikroorganizama; radi se o kiselom plaštu kože – sloju načinjenom od znoja, loja, neživih ćelija i drugih materija koje pokrivaju površinu kože. Najvažnije je da koža zadrži svoju normalnu kiselost, to jest svoju normalnu pH vrednost (od 4,4 do 7,7); ako se to poremeti, koža više nije u stanju da se zaštiti od mikroorganizama – a ovu kiselost mogu da poremete neadekvatni kozmetički preparati, razne hemikalije koje se koriste u domaćinstvu, kao i često pranje jako hlorisanom vodom.
Gde tu ulaze u priču antiseptici? Antiseptici su supstance koje sprečavaju ili zaustavljaju rast ili delovanje mikroorganizama time što sprečavaju njihovu aktivnost ili time što ih uklone. Najčešća upotreba antiseptika je kad imamo neke rane koje treba dezinfikovati; antisepticima ćemo i sprečiti nastanak infekcija. Na tržištu je sve lakše naći sapune sa antisepticima; međutim, njihova stvarna vrednost nije baš sigurna. U principu, pranje ruku običnim sapunom i vodom je sasvim dovoljno da nam ruke budu čiste i da se ukloni prolazna bakterijska kontaminacija; antiseptici u sapunima mogu da oštete lipidni omotač naše kože koji je štiti od spoljnih štetnih činilaca, a pri tom su najčešće preslabi da bi zaista uništili bakterije – samo im razviju imunitet na tu vrstu antiseptika.
Bolja varijanta su kreme sa antisepticima (koje ipak treba primenjivati samo onda kada su iz medicinskih razloga potrebne). Takve kreme (preporučljiva je ona sa blagom bornom kiselinom, jer se njome ne narušava kiselost kože) smanjiće ili i otkloniti iritaciju kože, sprečiti razvoj infekcije, a pri tom će i zaštititi normalni omotač kože.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com