Svesne ste rizika od karcinoma dojke; naučile ste da se samopregledate, i to radite jednom mesečno, baš kao što piše na posteru kod svakog ginekologa. Znate da je svaki karcinom izlečiv, samo ako ga otkrijete na vreme – zato se redovno pregledate. Onda, jednog dana, prilikom samopregleda napipate kvržicu.
U strahu smesta trčite ginekologu, sve vreme ubeđujući sebe da je u redu, odmah ste otkrile, na vreme ste otkrile, biće sve u redu, nema razloga za paniku… Ne pomaže baš mnogo, svejedno se bojite. Nervozno sedite u čekaonici, zagledajući druge pacijentkinje, pokušavajući da sa njihovih lica odgonetnete šta je njih dovelo ginekologu. Redovna kontrola, ili neki konkretan problem? Možda isti problem kao što ga vi imate ili, ne daj Bože, nešto još gore?
Konačno, stigle ste na red. Ispričate ginekologu šta ste otkrile. On vas sasluša i pregleda vas. Ne, nije vam se učinilo (nije ni moglo da vam se učini – od kad ste otkrile kvržicu, svakog časa ste proveravale da li je još uvek tu, stalno se nadajući da će nekim čudom nestati). Ginekolog će vas poslati na mamografiju (potpuno bezbolno), a potom i na biopsiju. E, biopsija već ume da boli, plus ostavlja doživotni ožiljak na mestu uzimanja uzorka. Posle, čekate rezultate, dok vas dojka još uvek boli od uzimanja uzorka. Ura! Nije ništa ozbiljno – sve je u redu – najverovatnije su samo hormoni – više vam ne smetaju ni bol, ni to što će ostati ožiljak, samo kad znate da je sve u redu.
Bilo bi dobro da znate: kvržica u dojci ne mora da znači ništa ozbiljno. Savršeno je moguće da je u pitanju samo nešto povezano sa hormonalnim zbivanjima u vašem organizmu – to je prilično čest slučaj. Zato, nije loša ideja da pitate svog lekara, pre nego što vas pošalje na mamografiju i biopsiju, da li postoji mogućnost da vas prvo pošalje na neka manje invazivna ispitivanja, a ne baš odmah „pod nož“. Zašto bi vas „seckali“ ako to nije neophodno – a najčešće nije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com